EU konstatovala snažan oporavak privrede Crne Gore

Crnogorska privreda, podstaknuta ukidanjem ograničenja putovanja, snažno se oporavila, a realni BDP je skočio za 19 odsto, navodi se u Pregledu ekonomskih kretanja u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za treći kvartal 2021. godine, koji je objavila Evropska unija.

U dokumentu se navodi da je rast BDP-a uglavnom podstaknut rastom privatne potrošnje, što je značajan pozitivan doprinos neto izvoza ka rastu kao i oporavku investicija.

U ocenama o realnom sektoru navodi se da su krah prošlogodišnje turističke sezone i drastičan pad prihoda od turizma doveli su do nagle kontrakcije privrede.

„Ovi snažni bazni efekti i povlačenje ograničenja putovanja doprineli su snažnom oporavku privrede u drugom kvartalu 2021. godine, kada je BDP porastao za 19 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, skoro nadoknađujući 20,5 odsto međugodišnje kontrakcije registrovane godinu dana ranije“, navodi se u izveštaju.

Konstatuje se da je privatna potrošnja porasla za 15,4 odsto međugodišnje, nakon pada od 8,2 odsto u prvom kvartalu i bila, zajedno sa neto izvozom, glavni pokretač oporavka.

„I izvoz i uvoz roba i usluga su se oporavili postepenim ponovnim otvaranjem privrede“, konstatuje se u dokumentu.

Nezaposlenost raste uprkos oporavku privrede

Uprkos oporavku privrede i vladinim merama za zadržavanje radnih mesta, stopa nezaposlenosti beleži dalji rast u drugom kvartalu 2021. godine, na 24,2 odsto, u poređenju sa 22,3 odsto u prvom i 17,9 odsto godinu dana ranije.

„Tržište rada je zabeležilo mali napredak u julu i avgustu, pri čemu je stopa nezaposlenosti opala samo neznatno na 23,6 odsto i 23,3 odsto, respektivno. Žene čine 60,1 odsto ukupne nezaposlenosti“, stoji u izveštaju.

Navodi se da je jedan od ključnih razloga za loše performanse tržišta rada povećanje broja lica koja prvi put traže posao, koji su krajem avgusta zabeležili ukupan porast od 31,4 procenta u odnosu na isti period prethodne godine.

Konstatuje se da je Vlada za 2022. godinu najavila plan povećanja minimalne zarade na 450 evra (sa sadašnjih 250), kao i ukidanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na zarade.

„Manji prihodi od zdravstvenog osiguranja bili bi nadoknađeni povećanjem stopa poreza na dohodak fizičkih i pravnih lica, akciza, poreza na dividende i novog poreza na podizanje gotovine za kompanije“, navodi se u izveštaju.