EU priprema novi paket sankcija protiv Moskve uprkos Trampu

Evropski lideri na samitu Evropskog saveta u Briselu u četvrtak nameravaju da zatraže nove, strože sankcije Rusiji, usprotivivši se tako američkom predsedniku Donaldu Trampu (Donald Trump) koji je prethodnih dana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom usaglasio ublažavanje ograničenja na izvoz ruskog dizela. Prema nacrtu zajedničke izjave, lideri će tražiti dodatne mere usmerene na ruske prihode od nafte i odbaciće Trampovu tvrdnju da je obezbedio energetsko primirje između Rusije i Ukrajine.

Spor otkriva sve dublji jaz oko toga kako zapadni saveznici nameravaju da privole Moskvu da pristane na pregovore. Tramp želi da spusti cene goriva u SAD tako što će više ruskog dizela dospeti na svetsko tržište, dok Evropljani smatraju da je ograničavanje energetskih prihoda Kremlja ključno za okončanje rata.

Poljski premijer Donald Tusk poručio je u Varšavi da Rusija nije zainteresovana za deeskalaciju ni mir i da će u Briselu tražiti ozbiljno pooštravanje sankcija, a nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) dodao je da će Moskva pregovarati u dobroj veri samo pod pritiskom, prenosi Politico.

Istovremeno, specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dimitrijev tvrdi da „Velika Britanija koristi svoj nesrazmerno veliki uticaj u medijima da sabotira svaki pokušaj postizanja mira u Ukrajini, kao i svaku saradnju između SAD i Rusije“, a da je Evropska unija je prati u tome.

Ministri spoljnih poslova EU u ponedeljak su odobrili najveće dopunjavanje ruske sankcione liste u istoriji bloka, sa više od 1.600 pojedinaca i entiteta, a Evropska komisija priprema 23. paket sektorskih sankcija, koji Kijev očekuje do kraja godine. Velika Britanija i Norveška obećale su sličan pritisak, a norveški ministar odbrane Tore Sandvik pozvao je da se zatvore rupe u postojećim ograničenjima.

Iza zatvorenih vrata mnogi evropski diplomati Trampov zaokret vide pre svega kao potez motivisan unutrašnjom politikom uoči američkih izbora za Kongres sledećeg meseca. Cene goriva rastu od izbijanja američko-izraelskog rata protiv Irana, a Tramp je u kampanji 2024. godine obećao benzin ispod dva dolara po galonu, dok ga građani sada plaćaju više nego dvostruko skuplje. Republikancima preti gubitak kontrole nad Kongresom.

Dogovor s Putinom treba da na tržište izbaci dodatnih 4,8 miliona tona ruskog dizela u narednim mesecima. Evropski i ukrajinski zvaničnici sumnjaju da će to bitno uticati na cene, jer ta količina odgovara tek oko deset dana američke potražnje, a strahuju da deo ruskih prihoda koji finansira rat ostaje netaknut. Jedan visoki zvaničnik EU ocenio je da će uticaj na američke cene biti minimalan.

Sumnje postoje i oko samog primirja. Rusija je nastavila da gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu nakon Trampove objave, a Kijev tvrdi da s njim ništa nije usaglašavano. Ipak, većina evropskih zvaničnika izbegava javnu kritiku Trampa i spremna je da sačeka da se vidi kakve su dugoročne namere Vašingtona, jer bi, kako navodi jedan diplomata, Tramp mogao ponovo promeniti kurs ako Putin ne isporuči obećani dizel.

Evropljani istovremeno traže da Vašington sprovede sopstvene sankcije. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas pozvala je SAD da uskladi pristup s Briselom i podsetila na zakon o sankcijama Rusiji koji je Tramp prošlog meseca potpisao, ali ga još nije u potpunosti primenio.

Pritisak dolazi i iz Trampove stranke, pa je republikanski kongresmen Den Krenšo (Dan Crenshaw) poručio u Varšavu da zakon treba primeniti.

Spor otvara i šire pitanje evropske zavisnosti od SAD, posebno nakon izveštaja da su američki zvaničnici pretili ograničavanjem ukrajinskog pristupa oružju ako Kijev ne prestane da napada ruske rafinerije.

Zvaničnik NATO-a kaže da za sada nema znakova da Vašington to sprovodi, jer bi to pogodilo i američke proizvođače oružja, dok evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus poziva da Evropa hitnije preuzme primarnu odgovornost za sopstvenu odbranu. Prvi test dolazi u četvrtak, kada će lideri EU pokušati da održe pritisak na Moskvu, iako njihov najmoćniji saveznik ne ide u istom smeru.