Rusija i SAD pregovaraju o Severnom toku

Sjedinjene Američke Države i Rusija razgovaraju o mogućnosti da američki investitori uđu u posao sa gasovodima Nord Stream i tako učestvuju u budućoj obnovi isporuka ruskog gasa Evropi, što bi mogao da bude deo šireg ekonomskog dogovora uz pregovore o okončanju rata u Ukrajini. U razgovorima učestvuju američki izaslanik Džared Kušner (Jared Kushner) i specijalni izaslanik predsednika Rusije za međunarodnu ekonomsku i investicionu saradnju Kiril Dmitrijev, a ideja je da bi povezivanje američkog kapitala sa budućim energetskim poslovima stvorilo i direktan ekonomski interes Vašingtona za mir i obnovu trgovine.

Za Kušnera je upravo taj ekonomski element važan deo pristupa pregovorima. Umesto da se mir posmatra samo kroz političke i bezbednosne dogovore, on zagovara sporazume koji bi posle rata otvorili velike poslovne prilike i tako dali svim stranama nešto što mogu da dobiju od stabilizacije odnosa. U tom kontekstu treba posmatrati i razgovore o Nord Streamu, jer potencijalno ponovno pokretanje ruskog gasa ne bi bilo samo povratak na staru trgovinu između Rusije i Nemačke, već bi u novoj verziji posla američki investitori imali finansijski interes u evropskim energetskim tokovima, prenosi Reuters.

Nord Stream je pod američkim i evropskim sankcijama, gasovodi su teško oštećeni u diverzijama 2022. godine, a za njihovo ponovno pokretanje trebalo bi promeniti čitav niz političkih i pravnih odluka. Vašington bi mogao da ublaži sopstvene sankcije, ali bi i dalje ostale evropske prepreke. Nemačka posebno odbacuje ideju povratka na ruski gas i tvrdi da je pronašla alternativne izvore energije. Zato i američki zvaničnici procenjuju da bi eventualni dogovor teško mogao da bude postignut u srednjem roku.

Problem nije samo u sankcijama nego i u tome što bi takav dogovor otvorio ozbiljan sukob unutar Evrope. Sadašnja nemačka vlada ne želi obnovu energetskih veza sa Moskvom, dok bi Poljska i baltičke zemlje, koje Rusiju vide kao neposrednu bezbednosnu pretnju, gotovo sigurno bile protiv. Istovremeno, u Nemačkoj postoji politička podrška ideji da se ruski gas jednog dana vrati, što pokazuje da pitanje nije zatvoreno ni na unutrašnjem planu. Eventualni sporazum bi zato mogao da donese novac Rusiji i američkim investitorima, ali bi istovremeno ponovo otvorio pitanje evropske zavisnosti od ruskih energenata.

Čak i kada bi političke prepreke bile uklonjene, ostaje komplikovano pitanje vlasništva. Gazprom poseduje 51 odsto kompanije koja kontroliše Nord Stream, nemački vlasnici imaju ukupno 31 odsto, a ostatak drže francuski i holandski partneri. Ako bi Gazprom prodao svoj udeo američkom investitoru, nemačke kompanije žele da zadrže svoje akcije kako bi sačuvale uticaj. Dakle, mogući posao ne bi bio samo dogovor Vašingtona i Moskve o ukidanju sankcija, već i velika transakcija sa postojećim evropskim vlasnicima.

U pozadini svega postoji još jedna dimenzija koja objašnjava zašto su evropske zemlje sumnjičave. Deo evropskih političara i bezbednosnih zvaničnika strahuje da Rusija američke pregovore o ratu koristi i za vraćanje poslovnih odnosa sa Zapadom. Sa druge strane, Moskva bi obnovom prodaje gasa dobila veliko evropsko tržište, dok bi američki investitori dobili mogućnost da zarade na energetskom poslu koji je ranije bio gotovo isključivo rusko-nemački.

Isti obrazac već se pojavljuje u razgovorima o imovini ruske kompanije Lukoil. Razmatra se mogućnost da američka DFC, zajedno sa investitorima iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kupi rafinerije Lukoila, benzinske stanice i drugu imovinu izvan Rusije, dok bi SAD ublažile sankcije. To pokazuje da se uz političke pregovore o Ukrajini paralelno otvara i pitanje kako bi izgledala velika preraspodela ruskih energetskih poslova ako bi došlo do smirivanja odnosa.

Ruski mediji podsećaju na izjavu Dimitrijeva od prošlog meseca kada je naveo da bi saradnja sa nemačkom strankom Alternativa za Nemačku (AfD) mogla da doprinese obnovi gasovoda Severni tok. Prema njegovim rečima, obnova gasovoda donela bi tom regionu nižu cenu struje, nova radna mesta i snažniji privredni rast. Dmitrijev je istovremeno poručio da nemačka energetika i industrija moraju da prekinu, kako je naveo, „samoubistvo“, očigledno kritikujući sadašnju nemačku energetsku politiku.