Cene kuća i stanova u evrozoni značajno rasle tokom poslednje dve godine

U 12 od 14 zemalja Evropske unije, koje je Zavod za statistiku EU obuhvatio u svojoj analizi tržišta nekretnina, smanjen je broj kupoprodaja stambenih nekretnina u četvrtom kvartalu 2022. godine u poređenju sa istim periodom 2021. Najveći pad zabeležen je u Finskoj, sa više od 35 odsto. Broj kupoprodaja se u poslednjem tromesečju prošle godine povećao na Kipru za više od šest odsto i u Belgiji za skoro četiri procenta (3,7).

Kada se uporedi treći kvartal prošle godine sa istim periodom 2021, broj kupoprodaja stambenih nekretnina na Kipru je porastao blizu 40 procenata, u Irskoj za skoro 10 odsto, Bugarskoj za više od sedam procenata i Španiji 2,5 odsto. Broj tih transakcija je u trećem tromesečju smanjen u 10 zemalja, pri čemu je najveći pad bio u Danskoj (28 procenata).

Uzimajući u obzir celu 2022. godinu, u poređenju sa 2021. je u šest država članica EU zabeležen rast broja kupoprodaja stambenih nekretnina, dok je u osam zemalja došlo do pada. Najveći rast zabeležen je na Kipru (više od 27 odsto), Španiji (šest procenata) i Bugarskoj (malo manje od šest odsto). Najveći pad tržišta imala je Danska od skoro 30 odsto, Finska (više od 17 procenata), Holandija (preko 16 odsto) i Luksemburg (više od 15,4 procenta).

Nešto drugačija situacija bila je u 2021. godini u poređenju sa 2020. Tada je podatke Eurostatu dostavilo 16 država i u tom periodu je broj transakcija porastao u 14 zemalja, dok se smanjio u dve.

Najveće povećanje tržišta nekretnina zabeleženo je u Španiji (nešto više od 39 odsto), Bugarskoj (39 procenata) i Irskoj (preko 22 odsto). Smanjenje je registrovano u Holandiji od blizu tri procenta i Luksemburgu – manje od jedan odsto.

Sezonski obrasci na tržištu nekretnina EU

Kada se uzme u obzir prosečan kvartalni broj transakcija između 2015. i 2021. godine, među državama članicama EU mogu se uočiti određeni sezonski obrasci. Tako je broj kupoprodaja stambenih nekretnina najveći u četvrtom kvartalu u devet zemalja (Irska, Kipar, Bugarska, Belgija, Austrija, Španija, Luksemburg, Holandija i Portugal), dok se stanovi najviše kupuju u drugom ili trećem tromesečju u pet država (Danska, Francuska, Mađarska, Finska i Slovenija).

U 12 od 15 zemalja, odnosno u svim navedenim izuzev Danske, Mađarske i Poljske, podaci pokazuju da je najmanja aktivnost na tržištu nekretnina u prvom kvartalu.

Iz Eurostata su zapazili i zanimljivu činjenicu da je u godinama kada su cene nekretnina padale prodato manje stanova. Ovo je bilo posebno uočljivo 2012. godine, kada su cene pale za 2,1 odsto, a vrednost kupoprodaja je smanjena za skoro 15 procenata, kao i 2017. godine kada su cene porasle za više od četiri procenta, a vrednost kupoprodaja skočila za više od 15 procenata.

U 2021. godini cene kuća su značajno porasle, za skoro osam odsto, što je najveći rast za evrozonu od 2005. (od kada Eurostat prikuplja te podatke). Rast godišnje vrednosti kupoprodaja stambenih nekretnina bio je najveći od 2011. godine, otkako se prati ta statistika, i to za skoro 26 odsto.

U izveštaju se napominje da ovo ima veze sa postepenim ukidanjem mera zatvaranja koje su uvedene tokom pandemije korona virusa.

Cene kuća su takođe značajno porasle 2022. godine, za više od sedam procenta. Ukupna vrednost kupoprodaja stambenih nekretnina u prošloj godini za evrozonu biće dostupna u julu.