Ekspertska organizacija Nova planska praksa upozorava na negativne efekte predloženih izmena i dopuna

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji smanjeno učešće građana u odlučivanju

InfrastrukturaIzdvajamoNekretnineSrbija

21.2.2023 13:04 Autor: Julijana Vincan 2

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji smanjeno učešće građana u odlučivanju Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji smanjeno učešće građana u odlučivanju
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture organizovalo je od 30. januara do 20. februara javnu raspravu o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o... Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji smanjeno učešće građana u odlučivanju

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture organizovalo je od 30. januara do 20. februara javnu raspravu o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI).

Ekspertska organizacija Nova planska praksa reagovala je na predložene izmene i dopune ukazujući na to da će očekivani efekat biti narušavanje pravne sigurnosti za investiranje, centralizacija moći odlučivanja i dalje sužavanje prava građana, ali i lokalnih samouprava da učestvuju u donošenju odluka o oblikovanju životne sredine.

Eksperti Nove planske prakse upozorili su da su predlozi reforme zakonskog okvira planiranja dati proizvoljno i da nisu praćeni analizama problema i efekata predloženih rešenja, što, kako kažu, dovodi u pitanje namere predlagača, predstavlja nastavak obesmišljavanja instituta javne rasprave i značajnu pretnju po pravnu sigurnost investiranja u Srbiji, koju dokument na javnoj raspravi deklarativno štiti.

„Nacrt se bavi i malim i velikim, sistemskim, izmenama zakonskog okvira planiranja. Objedinjujuće je da nijedan predlog nije zasnovan na javno dostupnim analizama početnog stanja i analizama predviđenih efekata, što onemogućava suštinsku raspravu o predloženim rešenjima. Obezvređivanje značaja učešća građana – najbolje opisuje ono što smatram jednim od ključnih problema u trenutnoj praksi planiranja. Ovim problemom se Nacrt uopšte i ne bavi. Niz predloženih rešenja čak i omogućava sužavanje prava građana, ali i lokalnih samouprava, da učestvuju u donošenju odluka o oblikovanju životne sredine“, objašnjava za Biznis.rs Ksenija Radovanović iz Nove planske prakse.

Izmenama i dopunama pomenutog zakona predlaže se formiranje niza novih institucija na republičkom nivou (glavnog državnog urbaniste, državne komisije za planove, Agencije za prostorno i urbanističko planiranje), kao i prenošenje nadležnosti sa jedinica lokalne samouprave na republički nivo (npr. odabir da li će proces izdavanja akata za izgradnju biti započet pred organima jedinice lokalne samouprave ili Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) ili čak izvan institucija (npr. izdavanje informacije o lokaciji od strane javnih beležnika i drugih registrovanih lica).

„Nacrtom je predloženo i formiranje niza novih organa, na republičkom nivou, a da nije jasno definisana njihova odgovornost, kao ni nadležnost nad kontrolom njihovog rada. Tokom javne prezentacije u Beogradu, održane poslednjeg dana trajanja javne rasprave, mogli smo da čujemo da su predstavnici MGSI svesni nejasnoća u Nacrtu, poput one da zapravo nije jasno da li novoustanovljeni glavni državni urbanista radi u okviru novoformirane Agencije za prostorno i urbanističko planiranje ili kao nezavisni organ“, navela je naša sagovornica.

Ona je naglasila da bi, da je nacrt rađen na osnovu analiza, i da su obavljene suštinske konsultacije, bilo nemoguće da takve nejasnoće postoje u ovoj fazi izrade Nacrta izmena i dopuna Zakona. Ovako je, kako kaže, jasno da je isključivi cilj da se utvrdi centralizacija moći odlučivanja, i još jednom pošalje poruka da građani nemaju mesto za stolom za kojim se donose odluke.

Posebno je, kako ističe, ilustrativan predlog da se prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) definiše kao hijerarhijski viši u odnosu na svaki drugi prostorni ili urbanistički plan, čija je izrada u nadležnosti jedinice lokalne samouprave.

„Naglašavamo da se PPPPN usvaja uredbom Vlade Srbije, bez organizovanja javne rasprave pred organima lokalne ili republičke skupštine. Upravo ovi planovi i procedure njihovog donošenja i u proteklom periodu često su bili uzrok negativnih reakcija javnosti (PPPPN za projekat ‘Beograd na vodi’ ili PPPPN za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita ‘Jadar’), a ovim izmenama PPPPN je dodatno utvrđen kao instrument za proizvoljne intervencije u prostoru, pod kontrolom vlade“, navela je Radovanović.

Prema njenim rečima, neophodno je da se vrate obavezne javne prezentacije planskih rešenja tokom javnog uvida za sve planove (i urbanističke i prostorne), da se uvede i javna rasprava u predlog Odluke o izradi planskog dokumenta, da se propiše efikasniji način obaveštavanja građana o pokrenutim procedurama i mogućnostima učešća u svakoj od faza izrade planskih dokumanata, kao i da se propiše veća javna dostupnost prikupljene dokumentacije i one nastale tokom procesa izrade planskog dokumenta.

Radovanović je podsetila da je resorno ministarstvo pre tačno godinu dana, u februaru 2022. godine, takođe bez prethodnih analiza stanja i praksi, otvorilo javnu raspravu u konceptu politike sistemske reforme prostornog i urbanističkog planiranja, kojim je bilo predviđeno i znatno sužavanje prava građana na učešće u oblikovanju životne sredine.

„Nakon reakcije Nove planske prakse i drugih udruženja civilnog društva, predloženi dokument je povučen sa javne rasprave, a obrazloženje takvog postupka nije pruženo do danas. Pa ipak, predložene izmene i dopune ZPI i dalje preuzimaju pojedina rešenja povučenog dokumenta, iako njihova opravdanost nikada nije potvrđena“, posetila je naša sagovornica.

Primedbe na pomenuti Nacrt zakona dala je i Advokatska komora Srbije, što se može naći na sajtu tog udruženja.

  • Perica

    21.2.2023 #1 Author

    Javna rasprava praktično nije ni bila rasprava, jer su sat i po prepričavali predložene izmene, a pola sata je bila rasprava.
    Inače, pored svih propusta, provlači se izmena koja se tiče inženjera – pojedine licence gube prava koja su imale, odnosno npr. inženjeri koji su završavali fakultete u Novom Sadu ili Subotici se degradiraju na nivo samo šefova gradilišta i oduzima im se pravo projektovanja objekata…

    Odgovori

  • VOJKAN

    22.2.2023 #2 Author

    Stalno neki novi zakoni i još noviji nacrti. Valjda će nešto na dobro izaći

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *