Novčane kazne između 20.000 do 100.000 dinara za organe koji prekrše propisane obaveze

Izmenama i dopunama zakona ćutanje uprave smanjeno sa 80 na 35 odsto

ManifestacijeSrbijaU fokusuVesti

28.9.2022 14:49 Autor: Julijana Vincan 5

Izmenama i dopunama zakona ćutanje uprave smanjeno sa 80 na 35 odsto Izmenama i dopunama zakona ćutanje uprave smanjeno sa 80 na 35 odsto
Od primene usvojenih izmena i dopuna Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, samom najavom izdavanja prekršajnih naloga od strane Poverenika za informacije... Izmenama i dopunama zakona ćutanje uprave smanjeno sa 80 na 35 odsto

Od primene usvojenih izmena i dopuna Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, samom najavom izdavanja prekršajnih naloga od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, prema oceni poverenika Milana Marinovića, ćutanje uprave smanjeno je sa 80 na 35 odsto.

„Dugoročni efekti ovih izmena videće se tek za godinu dana. Takođe, izmenama Zakona omogućeno je i otvaranje područnih kancelarija. Prvu ćemo otvoriti u Novom Sadu u narednih mesec dana, a u Nišu i Kragujevcu do kraja ove godine“, izjavio je Marinović tokom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koje organizuje Poverenik u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, i ocenio da ćutanje uprave krši ugled, ne samo tog organa već i države.

Poverenik je istakao i da je procenjeno da oko 15.000 organa vlasti u Srbiji ima obavezu da unese podatke na jedinstvenu platformu, a da je do sada to učinilo 30 organa.

„Do 16. novembra će svih 15.000 organa vlasti u Srbiji imati obavezu da na platformu koju smo izradili unesu informatore o radu svojih organa. Na sajtu Poverenika, na platformi ‘Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu’, građani će moći da nađu informatore svih organa javne vlasti: ministarstava, gradova, opština, bolnica, javnih preduzeća, škola“, naveo je Marinović.

On je podvukao da će, ukoliko do tada organi ne ispune obavezu, Poverenik sprovesti zakonsko ovlašćenje i protiv rukovodilaca tih organa vlasti inicirati prekršajne postupke.

„Za te prekršaje propisana je novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara. Od ove platforme i organi će imati koristi, jer što više informacija objave, biće manje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, smatra Marinović.

Na događaju su dodeljene nagrade organima za unapređenje prava na slobodan pristup informacijama za 2022. godinu. U kategoriji republičkih organa nagrada dodeljena je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u kategoriji pravosudnih organa Višem sudu u Novom Sadu, u kategoriji pokrajinskih organa Direkciji za robne rezerve AP Vojvodine, a za najbolji informator o radu Ministarstvu kulture i informisanja.

Foto: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

U kategoriji lokalnih organa javne vlasti prvi put su dobitnici dva organa lokalne samouprave: Grad Subotica i Grad Kruševac. U kategoriji najviših državnih organa nije dodeljena nagrada, kao ni posebno priznanje za najveći doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama.

Osvrt na stanje u oblasti prava na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji, pored Poverenika Marinovića dali su i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre (Emanuele Giaufret), zamenica šefa Misije OEBS u Srbiji Sara Gruen (Sarah Groen), šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper (Tobias Flesenkemper) i direktor Misije USAID u Srbiji Bruk Ajšam (Brooke Isham). Oni su razmenili mišljenja o usvojenim izmenama i dopunama Zakona, jednoglasno naglasivši da je slobodan pristup informacijama preduslov odgovornog rada organa javne vlasti.

„U Evropskoj uniji verujemo da, kada je jedna informacija klasifikovana kao informacija od javnog značaja to podrazumeva da je javnost poseduje i da ima pravo da je zna. Ljudi treba da budu blagovremeno informisani, da poznaju svoja prava i obaveze, koja podrazumevaju njihov život i poslovanje. To uključuje sva državna tela, nevladine organizacije i ostale koji učestvuju u tom procesu“, istakao je Žiofre i čestitao Srbiji na napretku koja je ostvarila u ostvarivanju ovih prava, kao i svim pomacima koji su za godinu dana učinjeni.

On je podsetio da je Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja izmenjen i dopunjen u skladu sa preporukama grupe eksperata iz EU – Sigma – koja prati evropske standarde i najbolju praksu EU.

Tokom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, predstavljeni su platforma „Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu“, kao i 11. publikacija „Stavovi i mišljenja Poverenika“.

  • Jovana24

    28.9.2022 #1 Author

    Ne moze bez kazni da uprava postuje zakon… Smesno. I to odgovaraju tek kada se podnese prituzba.

    Odgovori

  • GOCA BG

    28.9.2022 #3 Author

    Ovakav sistem samo kod nas postoji…

    Odgovori

  • kaćica

    28.9.2022 #4 Author

    Smesno je sta se ovde radi.

    Odgovori

  • VOJKAN

    29.9.2022 #5 Author

    Da li je i sada „ćutanje zlato“?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *