Desničarske stranke EU uverene u pobedu

Većina istraživanja od početka ove godine predviđa da će partije desnice okupljene u grupama Identitet i demokratija ID i Evropski konzervativci i reformisti (ECR) ovog puta dobiti značajno više glasova i poslaničkih mesta. S druge strane, Socijaliste, Liberale (Renew) i Zelene čeka gubitak mandata, rekao je za Biznis.rs Dušan Gajić, stalni dopisnik RTS-a iz Brisela, komentarišući predstojeće izbore za Evropski parlament od 6. do 9. juna.

Grupa Evropske narodne partije (EPP) trenutno je najveća u parlamentu i pobeđivala je na svim izborima od 1999. godine, podseća Economist. Njen predsedavajući je Manfred Veber (Manfred Weber) iz nemačke konzervativne Hrišćansko-socijalne unije, koja je bavarski saveznik tamošnjih demohrišćana (CDU). Članice grupe EPP su, pored ostalih, predsednica EP i malteška poslanica Roberta Metsola, kao i Ursula fon der Lajen (Ursula von der Layen) predsednica Evropske komisije i kandidatkinja za još jedan mandat.

„Čak i ako se se ostvare prognoze o većem broju poslanika desnice, procene govore da bi partije centra (narodnjaci, socijalisti, liberali) za neke važne odluke imale neophodnu većinu. Dobar primer za to je finansijska i politička pomoć Ukrajini. Kandidat oko kojeg se slože ove tri grupe imaće verovatno i potrebnu većinu za mesto predsednika Evropske komisije“, naveo je Gajić.

Prema njegovim rečima, koalicije se u parlamentu prave od slučaja do slučaja i često ne okupljaju iste partije kada je reč o spoljnoj politici, ekonomiji ili životnoj sredini. Zato bi klimatska politika mogla da bude glavna „žrtva“ izbornih rezultata, jer bi krajnja desnica, u evetualnoj koaliciji sa Narodnom strankom, imala većinu koja bi mogla da uspori ostvarivanje klimatskih ciljeva iz evropskog „Zelenog sporazuma“.

„U zavisnosti od konačnog rasporeda poslaničkih mandata, moglo bi da bude teže doći do većine za mere dalje fiskalne, ekonomske i finansijske integracije. Veći broj mandata za krajnju desnicu mogao bi da znači restriktivniju politiku migracija i azila“, ocenio je naš sagovornik.

On je naveo da je teško reći koja je glavna, prelomna tema evropskih izbora, jer su oni zbir različitih nacionalnih kampanja i često su samo produžetak domaćih političkih duela. Među ključnim temama, na kojima insistiraju partije levog centra, liberali i zeleni su zaštita vladavine prava i demokratije u EU, u svetlu rasta krajnje desnice u mnogim zemljama članicama.

„U Francuskoj, opozicija izbore predstavlja kao referendum o evropskoj politici predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), a ličnosti premijera Pedra Sančeza (Pedro Sanchez) i Đorđe Meloni (Giorgia Meloni) u središtu su kampanja u Španiji i Italiji. Ipak, u prvom planu izbornih debata su pitanja klime i migracija, koje eksploatiše krajnja desnica, kao i ekonomska perspektiva Evrope i ratovi na granicama Evrope, u Ukrajini i na Bliskom istoku“, naveo je Gajić.

Očekuje se da će desničarski evropski konzervativci i reformisti (ECR) i ekstremno desničarske grupe Identitet i demokratija (ID) završiti na četvrtom i petom mestu po broju poslaničkih mesta. Njihov ukupan broj, koji bi mogao da bude veći od 140 prema anketi koju je sproveo Politico, EPP će teško moći da ignoriše. Trenutno se predviđa da će EPP osvojiti 165 mesta, dok će 143 mesta pripasti socijalistima, od ukupno 720 evropskih poslanika.

Evropska desnica čvrsto je uverena u pobedu na predstojećim izborima, ocenila je za Biznis.rs Ljiljana Smajlović, bivša glavna urednica Politike i nekadašnji stalni dopisnik sarajevskog Oslobođenja iz Brisela.

„Evropska desnica je do te mere uverena u svoju pobedu na izborima za parlament EU da se stranke već glože oko rasporeda sedenja u vodećem klubu. U želji da sačuva mesto predsednice Evropske komisije, Ursula fon der Lajen već merka koje bi desničarske stranke možda mogla da privuče, ko-optira u blok “centrističkih” partija koje već dugo vladaju Evropom“, kazala je Smajlović.

Ona je navela da Evropski parlament nije ustanova velike moći, ali da to u ovom momentu nije ni važno. Bitno je to što će se na ovim izborima izmeriti ko raste, a ko pada na evropskoj političkoj sceni, dakle čije ideje imaju veliku privlačnu moć, a čije gube ubedljivost, ocenila je Smajlović, dodajući da je bitan trend, a taj trend će se ove sedmice precizno izmeriti.