Drumski saobraćaj u EU najsigurniji na svetu

Putevi u Evropskoj uniji su najsigurniji na svetu – u proseku beleže 44 poginule osobe na milion stanovnika, naspram 174 smrti globalno. Broj poginulih na putevima EU prepolovljen je u poslednje dve decenije.

Ipak, Evropska unija nastavlja da unapređuje bezbednost saobraćaja. Evropski parlament je nedavno usvojio zakon koji omogućava da vozači koji prekrše ozbiljna saobraćajna pravila u inostranstvu mogu izgubiti vozačku dozvolu i u svojoj zemlji, navodi se u izveštaju Evropskog parlamenta.

Oko 19.800 ljudi poginulo je na putevima EU u 2024. godini, a svake godine oko 100.000 ljudi zadobije teške povrede u saobraćajnim nesrećama. U 2023. godini, čak 52 odsto nesreća sa smrtnim ishodom dogodilo se na seoskim putevima, 38 odsto u urbanim sredinama, a devet odsto na auto-putevima. Oko tri četvrtine žrtava bili su muškarci.

EU je 2018. godine postavila cilj da do 2030. prepolovi broj poginulih i teško povređenih, a do 2050. da dostigne „nultu stopu smrtnosti“. Iako se broj žrtava postepeno smanjuje, napredak je spor i većina zemalja nije na putu da ispuni cilj.

Zbog toga je Evropska komisija u martu 2023. predložila paket mera za bezbednost saobraćaja. Do sada je usvojena direktiva o prekograničnom sprovođenju saobraćajnih prekršaja, a u oktobru 2025. godine i pravila o oduzimanju vozačkih dozvola i novim vozačkim dozvolama. U aprilu 2025. objavljen je i novi predlog za smanjenje broja nebezbednih vozila na putevima EU.

Prvi predlog je oduzimanje vozačke dozvole u celoj EU. Do sada, kada je vozaču oduzeta dozvola zbog teškog prekršaja ta kazna je važila samo u zemlji u kojoj je prekršaj počinjen. Nova pravila obezbeđuju da se oduzimanje dozvole primenjuje u celoj EU. Zemlja koja izrekne zabranu mora brzo obavestiti zemlju koja je izdala dozvolu, kako bi kazna važila svuda u EU. Pravilo se odnosi na najteže prekršaje – vožnju u alkoholisanom stanju, ekstremno prekoračenje brzine (više od 50 km/h iznad ograničenja) ili izazivanje smrtonosne nesreće.

U 2019. godini oko 40 odsto prekograničnih prekršaja nije bilo kažnjeno. Ažurirana pravila iz 2024. godine omogućavaju bržu razmenu informacija među državama članicama. Sada zemlja gde je vozilo registrovano mora u roku od dva meseca pomoći da se identifikuje vozač. U određenim slučajevima, zemlja gde je prekršaj počinjen može tražiti da matična zemlja naplati kaznu.

Nova pravila obuhvataju i širi spektar prekršaja, kao što su opasno parkiranje, nebezbedno preticanje, vožnju suprotnim smerom, preopterećena vozila, nepoštovanje prelaza preko pruge i bekstvo sa mesta nesreće. Za nove vozače uveden je obavezan probni period od najmanje dve godine, tokom kojeg važe stroža pravila i oštrije kazne za vožnju pod dejstvom alkohola, nevezivanje pojasa ili nepravilnu upotrebu dečjih sedišta. A prema propisima donetim 2019. godine, sva nova vozila koja se prodaju u EU moraju imati oko 30 bezbednosnih tehnologija.

To uključuje pametni sistem za ograničenje brzine, sistem za upozorenje na distrakciju vozača, signal za hitno kočenje, sistem za detekciju prepreka pri vožnji unazad, sistem za nadzor pritiska u gumama, kao i „crnu kutiju“ koja beleži podatke pre i posle nesreće. Putnička i laka komercijalna vozila moraju imati i automatski sistem za kočenje u nuždi i sistem za zadržavanje u traci, dok kamioni i autobusi moraju imati direktan vidni ugao i senzore za pešake i bicikliste.

Očekuje se da će ove tehnologije drastično smanjiti broj poginulih, s obzirom na to da je ljudska greška uzrok oko 95 odsto saobraćajnih nesreća. Evropska unija, uprkos već postignutom velikom napretku, nastavlja da sprovodi sistemske mere kako bi do 2050. ostvarila ambiciozni cilj – Evropu bez smrtnih slučajeva na putevima.

Evropska komisija i SAD nedavno su objavile zajedničku deklaraciju u okviru novog trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih Država, koji ne nosi samo ekonomske, već i bezbednosne implikacije. Tim povodom nevladine organizacije upozorile su da bi priznavanje američkih bezbednosnih standarda za automobile u EU moglo imati opasne posledice po bezbednost vozača, pešaka i biciklista.

Prema sporazumu, EU i SAD bi mogle „međusobno priznavati“ bezbednosne standarde svojih automobila. Međutim, Evropski savet za bezbednost saobraćaja (ETSC) upozorava da su ti standardi bitno različiti, prenosi Euronews.

„U EU su danas obavezne tehnologije poput automatskog kočenja u nuždi, testova zaštite pešaka i sistema za zadržavanje u traci“, navodi ETSC. To su samo tri primera sistema koji su u Evropi obavezni, ali u SAD nisu. Vašington ovim sporazumom želi da olakša izvoz američkih vozila u Evropu, ali evropske NVO upozoravaju na posredne posledice, moguće smanjenje bezbednosnih standarda u EU pod pritiskom industrije.

ETSC napominje da nema neposredne opasnosti da se evropske ulice preplave američkim SUV-ovima i kamionetima, jer procedura u EU još nije završena. Ipak, ETSC ističe da je „u poslednjih desetak godina broj poginulih na putevima u SAD porastao, dok je u Evropi taj broj opadao“. Uzroci uključuju razlike u infrastrukturi, ponašanju vozača i alkoholisanosti za volanom, ali stroži evropski bezbednosni propisi igraju ključnu ulogu u postizanju boljih rezultata.

Ako bi EU priznala američke standarde bez dodatnih uslova, to bi značilo korak unazad za bezbednost saobraćaja i rizik za živote učesnika u saobraćaju širom Evrope, zaključuje ETSC.

A prema istraživanju Univerziteta RMIT u Australiji, smanjenje ograničenja brzine u stambenim zonama sa 50 na 30 km/h značajno bi povećalo bezbednost biciklista i smanjilo stres prilikom vožnje bicikla, a da pritom ne bi usporilo automobilski saobraćaj, pokazalo je novo istraživanje.

Istraživači su analizirali nivo stresa u saobraćaju na svim putevima u širem području Melburna i proračunali kako bi se smanjenje brzine odrazilo na kretanje biciklista i automobila. Rezultati su pokazali da bi smanjenje brzine na 30 km/h u stambenim četvrtima udvostručilo broj biciklističkih vožnji po ulicama sa niskim stresom, stvarajući bezbednije okruženje za decu i manje iskusne bicikliste.

Mnoge postojeće biciklističke rute, koje prolaze uz puteve sa ograničenjem od 60 km/h, predstavljaju veliki izvor stresa za bicikliste, što je jedan od glavnih razloga zašto se mnogi ne odlučuju na vožnju bicikla.

Studija objavljena u časopisu Cycling and Micromobility Research takođe je pokazala da bi automobilski saobraćaj bio minimalno pogođen novim ograničenjem, jer bi se ono primenjivalo samo na lokalnim ulicama, a ne na prometnim glavnim putevima ili autoputevima koji su namenjeni bržem protoku saobraćaja.

Istraživači tvrde da bi smanjenje brzine spasilo živote, kao i da je to jedan od razloga zašto su zemlje poput Holandije, gde se 28 procenata svih putovanja obavlja biciklom, uvele ograničenje od 30 km/h kao standard u stambenim zonama.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Godišnji gubici u Srbiji od saobraćajnih nesreća veći od četiri milijarde evra