Države EU imaju različite ideje kako da obuzdaju cenu goriva

Države Evropske unije se na razne načine bore sa eksplozijom cena nafte i naftnih derivata – intervencijom države, poreskom politikom ili kontrolom tržišta, a za sada je uspeh tih metoda neizvestan, piše danas nemački Tagesspigel, prenosi Beta.

U Nemačkoj se novi model obuzdavanja cena goriva ugleda na Austriju i Vlada je najavila da će ubuduće operateri benzinskih pumpi samo jednom dnevno moći da istaknu novu cenu proizvoda. Cena uglavnom ne zavisi od zakupaca, nego od koncerna koji poseduju lance benzinskih pumpi.

Austrija je takav model uvela davno pre početka rata u Iranu, 2011. godine, i nedavno je produžen do kraja 2028. godine. Na njenim pumpama gorivo može da poskupi samo jednom dnevno, tačno u podne. Pojeftinjenja su stalno moguća.

Mađarska i Hrvatska pokušavaju da obuzdaju poskupljenja tako što su odredile plafon cena goriva.

U Hrvatskoj litar dizela od prošlog ponedeljka sme da košta najviše 1,55 evra, a benzina 1,50 evra. Pravilnik za početak treba da važi do 23. marta. U Mađarskoj, maksimalna cena benzina treba da bude 1,54 evra, a dizel sme da bude skuplji najviše pet evrocenti.

Ta cena u Mađarskoj ne važi za turiste i vozila sa stranim registracijama. Oni plaćaju tržišnu cenu. Mađarska je najavila i da će na tržište pustiti i naftu iz robnih rezervi. Tagesšpigel dodaje da su ti potezi rezultat računice premijera Viktora Orbana koji sebi uoči izbora ne može da dozvoli poskupljenja.

U Poljskoj gorivo je jeftinije nego u susednoj Nemačkoj, i to ne samo u kriznim vremenima. Razlog su niži porezi na energente i to što delom državni naftni koncern Orlen u zemlji kontroliše brojne rafinerije i benzinske pumpe i ima presudni uticaj na cenu.

Zato nije iznenađenje što su se po izbijanju rata sa Iranom stvorile kolone vozača iz Nemačke koji kupuju gorivo u Poljskoj. Dolaze čak i sa ogromnim kanisterima za stvaranje zaliha, iako se u Nemačku bez carine može uvesti do 20 litara goriva u kanisteru.

Poljaci, piše list, nisu oduševljeni tim „hrčkarenjem“ svojih suseda, a na nekim pumpama na severu Poljske došlo je i do uskih grla, pa su vlasti pojedinih gradova naložile pumpama da strogo kontrolišu kupovinu nemačkih vozača.

U Portugalu se automobil koristi više nego u većini zemalja EU. Podaci Eurostata pokazuju da Portugalci malo manje od 90 odsto ukupno pređenih kilometra u toj zemlji prevale autom. Utoliko je vlada brzo reagovala i odlučila da preventivno smanji porez na naftu za 3,55 evrocenti po litru, u slučaju da gorivo poskupi više od deset centi.

I to iako Portugal želi da se reši fosilnih goriva i premijer Luiš Montenegro u decembru prošle godine najavio da će postepeno ukinuti subvencije na fosilna goriva. Sada su se međutim javili potrošači jer je u utorak na mnogim pumpama cena goriva dostigla 1,80 evra, a dizel je za kratko vreme poskupeo 20 centi.

U zemlji u kojoj je prosečna bruto plata 1.600 evra, građani takvo poskupljenje teško podnose, piše Tagesspipigel.

Iako je cena goriva naglo porasla za oko 20 centi i u Francuskoj, vlada je isključila mogućnost uvođenja „kočnice cena“. Takvu kontrolu su tražile ekstremno desna partija Nacionalni zbor i krajnja levica. Vlada to odbija jer bi već klimavi državni budžet opteretilo sa dodatnih oko 20 milijardi evra.

Premijer Sebstjen Lekornu je ipak rekao da rat na Bliskom istoku ne sme da bude zloupotrebljen kao izgovor za poskupljenja goriva, i da će zato služba za zaštitu potrošača i za suzbijanje prevara (DGCCRF) kontrolisati da li na pumpama ima „zloupotreba prilikom podizanja cena“.

Olakšica je inače strog nadzor cena goriva u Francuskoj, gde su benzinske pumpe obavezne da nekoliko puta dnevno unesu trenutne cene u državni digitalni registar koji je otvoren za javnost. Službenici redovno kontrolišu te podatke i svaki neuobičajeni skok cena ili sumnja na manipulaciju nosi sa sobom rizik visokih novčanih kazni.

Susedni Luksemburg je u regulaciji tržišta goriva još strožiji od Francuske, i gotovo ništa ne prepušta slobodnom tržištu. Umesto toga, maksimalne cene određuje Ministarstvo privrede i one onda najčešće važe nekoliko dana.

Cena goriva porasla je i u Luksemburgu, ali znatno umerenije nego u susednoj Nemačkoj, pa je benzin u utorak koštao 1,70 evra. Luksemburžani na pumpana plaćaju i manji porez za gorivo, a tu pogodnost mogu da koriste i stranci.

Luksemburg svesno igra na kartu stranih turista koji dolaze da napune rezervoare, jer računa da je to povod i za šoping, obilazak grada i druge izdatke, što donosi dvostruku korist privredi Luksemburga, piše Tagesspigel.