ECB: Evropske banke napreduju u upravljanju klimatskim rizicima, ali izazovi ostaju

Uprkos tome što je 2019. godine manje od četvrtine banaka u evrozoni razmišljalo o rizicima proisteklim iz globalnog zagrevanja i prirodnih nepogoda, danas imaju sve veći broj naprednih praksi za identifikaciju, praćenje i, što je najvažnije, upravljanje klimatskim i ekološkim rizicima. Frank Elderson, član Izvršnog odbora i potpredsednik Nadzornog odbora Evropske centralne banke (ECB), u tekstu na zvaničnom blogu ECB ističe značajan napredak evropskih banaka u suočavanju sa ovom vrstom rizika.

Ipak, uprkos ostvarenom pomaku, potrebno je učiniti više kako bi se osigurala sveobuhvatna primena najboljih praksi, jer se često dešava da se one primenjuju samo na podskup relevantnih izloženosti, geografskih područja i kategorija rizika.

Napredak nije došao niotkuda, navodi Frank Elderson, već je rezultat napornog rada mnogih motivisanih bankara širom Evrope i efikasnosti višegodišnje strategije ECB-a da osigura izgradnju otpornosti banaka na klimatske i prirodne rizike. Prema dostupnim podacima, krajem 2022. godine skoro 80 odsto banaka imalo je samo osnovne ili nikakve prakse upravljanja klimatskim i ekološkim rizicima. Međutim, do kraja 2024. godine 56 odsto je imalo napredne prakse, dok samo pet odsto nije imalo nikakve.

ECB je postavila jasne privremene rokove za 2023. i konačne rokove za kraj 2024. godine kako bi podstakla napredak banaka.

„Za prvi privremeni rok u martu 2023. godine, kada su banke morale da uspostave solidnu procenu materijalnosti, ECB je izdala 28 obavezujućih odluka o jačanju internog upravljanja rizicima, od kojih 22 uključuju potencijalnu primenu periodičnih kaznenih plaćanja u slučaju nepoštovanja zahteva. Za drugi privremeni rok, krajem 2023. godine, koji se odnosio na integraciju klimatskih i ekoloških rizika u upravljanje, strategiju i upravljanje rizicima banaka, većina banaka je ostvarila značajan napredak. Samo devet ‘izdvojenih’ banaka koje nisu imale osnovne elemente primilo je obavezujuće nadzorne odluke. U vezi sa finalnim rokom krajem 2024. godine, koji se odnosi na uključivanje ovih rizika u stres testiranje i procese interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP), ECB finalizuje procenu i već primećuje dalji pad broja banaka koje ne ispunjavaju osnovne elemente“, ističe Elderson.

Preostali izazovi i potreba za sveobuhvatnošću

Iako su prakse banaka postale robusnije, ECB i dalje primećuje da se solidne prakse često primenjuju samo na podskup relevantnih izloženosti, kategorija rizika i geografskih područja. Na primer:

• U kontekstu procene kolaterala, banke mogu primenjivati prakse samo na tranzicione, ali ne i na fizičke rizike
• Hipotekarno kreditiranje, značajan deo poslovanja evropskih banaka, nije uvek u potpunosti razmatrano u strategijama za upravljanje klimatskim i prirodnim rizicima
• Banke su naprednije u pokrivanju klimatskih i prirodnih rizika u kreditnom riziku, ali manje u drugim kategorijama rizika, poput operativnog ili tržišnog
• Konkretno kvantifikovanje rizika u određenim oblastima ostaje izazov

Frank Elderson objašnjava da će supervizorski timovi Evropske centralne banke nastaviti da prate napredak i podstiču banke da primene svoje dobre prakse kroz sve materijalne portfelje, geografska područja i kategorije rizika, pokrivajući i klimatske i prirodne fizičke i tranzicione rizike.

Uključivanje u stres testiranje i adekvatnost kapitala

Stres testiranje je ključni alat za kvantifikovanje klimatskih i prirodnih rizika na način orijentisan ka budućnosti. Ohrabrujuće je da su sve banke sada uključile klimatski rizik u svoje okvire za stres testove, što je značajan napredak u odnosu na 41 odsto u 2022. godini.

Ipak, okviri za stres testiranje nisu u potpunosti sveobuhvatni, jer nisu sve banke uključile sve materijalne pokretače rizika, relevantne portfelje ili kanale prenosa. Posebno je zabrinjavajuće što nisu sve banke uključile rizike povezane sa prirodom u svoje okvire za stres testiranje, uprkos tome što je pad ekosistemskih usluga materijalni izvor finansijskih rizika. Dalje, tri četvrtine banaka još uvek ne pokriva sve materijalne klimatske i prirodne pokretače rizika u svojim ICAAP-ovima, a samo jedna trećina eksplicitno integriše klimatske rizike u svoje planove kapitala.

„Klimatski i prirodni rizici su već stvarnost, a njihova materijalnost je u porastu. Globalno zagrevanje je na pragu prelaska praga od 1,5 stepeni Celzijusa, a svet je na putu ka prosečnom porastu temperature od 3,1 stepen Celzijusa do kraja veka. Fizički rizici, poput poplava, toplotnih talasa i šumskih požara, samo su vrh ledenog brega“, piše Elderson i dodaje da osiguravajuće kuće poput Allianza upozoravaju da se globalne temperature brzo približavaju nivoima gde osiguravači više neće moći da posluju, stvarajući „sistemski rizik koji preti samim temeljima finansijskog sektora“.

Procene ekonomskog uticaja klimatske i prirodne krize se dosledno revidiraju naviše, a metodologije i scenariji često rezultiraju potcenjivanjem rizika.

Značaj dobrih podataka i planiranja tranzicije

Dostupnost pouzdanih, smislenih i uporedivih podataka od kompanija je ključna za identifikaciju rizika i mogućnosti. Iako postoji prostor za pojednostavljenje izveštajnih zahteva, isključivanje previše firmi iz Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) moglo bi smanjiti dostupnost informacija o važnim delovima ekonomije.

ECB predlaže uključivanje srednje velikih preduzeća (500-1.000 zaposlenih) koja bi izveštavala po pojednostavljenim i proporcionalnijim standardima.

„S obzirom na značajan napredak u upravljanju klimatskim i ekološkim rizicima, banke pod evropskim nadzorom dobro su pozicionirane da ispune predstojeće prudencijalne zahteve za planiranje tranzicije koji će stupiti na snagu 2026. godine. ECB će primenjivati postepen i ciljan pristup ovim zahtevima. Kao prvi korak, neformalni dijalozi sa bankama počeće krajem ove i tokom 2026. godine, dok će formalna procena uslediti tek 2027. godine„, najavljuje Frank Elderson, član Izvršnog odbora i potpredsednik Nadzornog odbora Evropske centralne banke (ECB) u svom tekstu.

Da bi pomogla bankama da se dodatno poboljšaju, ECB će kasnije ove godine objaviti ažurirani skup dobrih praksi primećenih u bankama širom Evrope. Pored toga, biće domaćin industrijske konferencije 1. oktobra 2025. godine, gde će se razgovarati o napretku, dobrim praksama i preostalim izazovima u upravljanju rizicima i planiranju kapitala.

Evropska bankarska supervizija će nastaviti da teži ka otpornom evropskom bankarskom sektoru koji može da igra vitalnu ulogu u finansiranju neophodnih investicija u zelenu, digitalnu i odbrambenu tranziciju, zaključuje Elderson.