ECB možda pred novim povećanjem kamatnih stopa

Evropska centralna banka verovatno će morati dodatno da poveća kamatne stope, izjavio je član Upravnog saveta Pjer Vunš (Pierre Wunsch).

„Verovatno ćemo morati ponovo da povećamo kamatne stope“, rekao je guverner belgijske centralne banke za Bloomberg Television u sredu. „Ali više ne dajem nikakve prognoze jer postoji toliko neizvesnosti u vezi sa energijom, a možda i veštačkom inteligencijom.“

Govoreći na marginama godišnjeg sastanka Međunarodnog monetarnog fonda u Bangkoku, Vunš nije želeo da kaže da li to znači povećanje kasnije ovog meseca ili na poslednjem ovogodišnjem sastanku na kojem se odlučuje o kamatnim stopama.

„Na kraju krajeva, nije naročito važno da li će to biti u oktobru ili decembru“, rekao je. „Tržište u cene uračunava očekivanje da ćemo morati da učinimo više. Zato taj osnovni scenario deluje razumno, ali, ponavljam, živimo u veoma neizvesnom svetu.“

ECB razmatra da li da, nakon dva ovogodišnja povećanja kamatnih stopa, sprovede još jedno kako bi obuzdala inflaciju koja se približava nivou od četiri odsto. Pritisci na cene zasad su koncentrisani na energiju, a kreatori monetarne politike naglašavaju da ne uočavaju efekte drugog kruga, poput rasta zarada.

Ekonomisti očekuju poslednje povećanje u decembru, kojim bi kamatna stopa na depozite dostigla 2,75 odsto — nivo na kojem bi, prema procenama, počela da ograničava privrednu aktivnost. Pojedini zvaničnici, uključujući glavnog ekonomistu Filipa Lejna (Philip Lane), rekli su da bi „odmeren“ odgovor monetarne politike trebalo da bude dovoljan za ponovno uspostavljanje stabilnosti cena.

„Inflacija je previsoka“, rekao je Vunš, dodajući da su se „tržišna očekivanja promenila“ i da se sada „više ne očekuje povećanje u oktobru“. „Kažemo da naše odluke zavise od podataka i da ih donosimo od sastanka do sastanka. Mogli bismo da dobijemo nove podatke, pa ništa ne isključujem.“

Privredni rast pokazao je iznenađujuću otpornost na nagli skok cena energije izazvan sukobom na Bliskom istoku. Međutim, dalja eskalacija rata sa Iranom ostaje ključni rizik, a predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) upozorila je da će rast prinosa na obveznice opteretiti privrednu aktivnost više nego što se ranije očekivalo.

Sličan stav izneo je u sredu guverner francuske centralne banke Emanuel Molen (Emmanuel Moulin), rekavši da „rast prinosa pooštrava finansijske uslove“. „To bi moglo da utiče na potražnju i navede nas na umereniji odgovor na inflatorni šok, jer i sam rast prinosa već obavlja deo tog posla“, rekao je.

U odvojenom obraćanju, Lagard je rekla da se povišena inflacija u evrozoni, podstaknuta visokim cenama energije, još nije prelila na širu privredu.

Zvaničnici ECB procenjuju „u kojoj meri se indirektni efekti prenose kroz privredu i kako najbolje možemo unapred da procenimo da li se pojavljuju efekti drugog kruga“, rekla je. „Zasad ništa od toga ne vidimo, ali moramo veoma pažljivo da pratimo pojavu sitnih znakova i pokazatelja takvih sekundarnih efekata.“

Mulen je izneo sličan stav o inflaciji, rekavši da ECB očekuje da „indirektni efekti i efekti drugog kruga ostanu ograničeni“, a da bazna inflacija u evrozoni ubrza „samo blago“.

„Takođe vidimo, i mislim da je to važno, da su srednjoročna inflaciona očekivanja i kompanija i domaćinstava čvrsto usidrena“, rekao je, dodajući da je način na koji ECB reaguje „dobro shvaćen“.

Nagli rast troškova zaduživanja francuske države usmerio je pažnju na instrumente ECB za suzbijanje kriza, uključujući takozvani Instrument za zaštitu transmisije monetarne politike (TPI), osmišljen 2022. godine. Namenjen je obuzdavanju neopravdanih tržišnih kretanja i omogućava centralnoj banci da kupuje neograničene količine državnih dužničkih hartija od vrednosti.

„Ne želim da nagađam da li će i kada ECB eventualno intervenisati”, rekao je Vunš. „Imamo taj instrument, pomenuli ste ga, TPI. Postoje određene sive zone i neću nagađati o svim mogućim sivim zonama. Ali instrument postoji i imamo sredstva na raspolaganju ako kretanja postanu neopravdana.“

Ipak, malo je verovatno da su uslovi za primenu tog instrumenta trenutno ispunjeni, jer investitori bar delimično reaguju na političku blokadu u vezi sa budžetom zemlje. Mulen je takođe upozorio da ECB nije tu da „rešava fiskalne probleme država“.

„Određeni tržišni pritisak na neki način čak i pomaže, jer mogu da kažu svojim biračima: ‘Pogledajte, ako to ne uradimo, moraćemo da se suočimo sa mnogo većim troškovima kamata na naš dug’“, rekao je Vunš. „Ali znamo da smanjenje deficita politički nije lako i to je realnost.“

Rast troškova državnog zaduživanja u razvijenim ekonomijama Evrope, Amerike i drugih delova sveta jedna je od glavnih tema skupa svetskih finansijskih zvaničnika u Bangkoku. Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva pozvala je prošle nedelje kreatore ekonomske politike da hitno preduzmu mere za smanjenje visokog duga i budžetskih deficita.