Ekonomija EU prošla kroz četiri faze od 2000. godine do danas

U periodu od 2000. do 2021. godine godišnji rast BDP-a u zemljama Evropske unije, koji se koristi kao najčešći indikator za merenje ekonomske aktivnosti, bio je prilično promenljiv.

Prema podacima Zavoda za statistiku EU (Eurostat), između 2000. i 2007. godine privreda je rasla po godišnjoj stopi između jedan i četiri odsto. Od 2008. do 2013. godine ekonomija EU je bila snažno pogođena finansijskom krizom, pri čemu je BDP pao za više od četiri odsto u 2009, a zatim ponovo u 2012.

Između 2014. i 2019. godine privreda se progresivno oporavila, sa godišnjim stopama rasta od oko dva procenta. Međutim, 2020. godine došlo je do pada od skoro šest odsto, zbog pandemije korona virusa i krize koja je imala značajne ekonomske posledice. Godinu dana kasnije ekonomija EU se oporavila i godišnji BDP je u 2021. porastao za više od pet odsto.

Sa oporavkom od finansijske krize, investicije i potrošnja su stalno rasle između 2015. i 2019. godine, sa godišnjim povećanjem između tri i pet odsto za investicije i oko dva odsto za potrošnju. Ovaj trend se promenio 2020. godine kada je pandemija, barem delimično, izazvala pad od osam, odnosno pet odsto. U 2021. investicije i potrošnja su se oporavile i porasle za sedam, odnosno četiri procenta.

Umerena inflacija, nezaposlenost u padu

Između 2001. i 2007. godine godišnja stopa inflacije u EU je iznosila oko dva odsto. Od 2008. beleži jače varijacije iz godine u godinu, pre nego što je dostigla 2,9 odsto u 2021. godini.

Ovaj obrazac su u velikoj meri pratile evrozona i većina država članica. U 2021. godini najveći rast cena zabeležen je u Mađarskoj i Poljskoj (5,2 odsto), Litvaniji (4,6) i Estoniji (4,5), a najniži u Grčkoj (0,6) i Malti (0,7 odsto).

U periodu od 2009. do 2013. godine stopa nezaposlenosti u EU porasla je sa 9,3 na 11,6 odsto. Nakon toga, u skladu sa ekonomskim oporavkom, kontinuirano je beležen pad da bi u 2019. dostigao 6,8 odsto. U 2020. godini, kada je u Evropi počela kriza covid-19, stopa nezaposlenosti je porasla na 7,2 odsto, dok je 2021. opala na sedam odsto.

Veliki pad dugoročnih kamatnih stopa od 2011. godine

Dugoročne kamatne stope se mogu meriti kroz evoluciju prinosa na dugoročne obveznice. U EU je stopa iznosila 5,3 odsto na početku milenijuma, fluktuirajući između 3,6 i 5,1 odsto do 2011. U periodu do 2016. stope su bile u padu do 1,1 odsto. Blagi porast zabeležen je 2018. pre nego što je ponovo pala na 0,7 odsto u 2019. i dalje na 0,3 odsto u 2020. godini. U 2021. kamata je pokazala blagi rast na 0,4 odsto.

Države članice su sledile potpuno isti obrazac. Prošle godine stope su se kretale od negativnih (–0,4 odsto) u Nemačkoj i Luksemburgu, do 3,6 u Rumuniji i 3,1 odsto u Mađarskoj.

Inače, EU je jedan od najvećih svetskih igrača u globalnoj trgovini, drugi najveći izvoznik robe u svetu posle Kine i treći najveći uvoznik posle Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Zemlje EU su na prvom mestu po izvozu usluga.

Cene porasle 46 odsto, prihod domaćinstva samo 2,6 procenta

Između 2000. i 2021. cene u Evropskoj uniji su ukupno porasle za 46 odsto. Najveći rast zabeležen je kod alkoholnih pića i duvana, kao i kod obrazovanja, gde su cene skočile za više od 95 odsto. Slede stambeni prostori, voda, struja i gas, kao i restorani i hoteli sa stopom rasta od preko 65 odsto. Cene odeće i obuće ostale su skoro stabilne, dok su cene komunikacija smanjene za 24 odsto.

U realnom smislu, raspoloživi prihod domaćinstva po glavi stanovnika u EU porastao je za ukupno 14 odsto između 2000. i 2009. Nakon finansijske krize, smanjio se za oko tri procenta od 2009. do 2013. godine, a zatim je porastao za 14 odsto između 2013. i 2021. godine. Posmatrajući najnoviji period, u 2020. godini, nakon uticaja pandemije Covid-19, prihodi domaćinstava su zabeležili veoma mali rast (0,4) u odnosu na 2019. godinu, dok je stopa rasta u 2021. godini u odnosu na 2020. iznosila 2,6 odsto.

Domaćinstva imaju različite obrasce potrošnje u velikoj meri u zavisnosti od nivoa prihoda, kulturnih navika ili geografske situacije. U proseku u EU u 2020. godini najveći deo (nešto iznad četvrtine) potrošnje domaćinstava bio je posvećen stanovanju, vodi, struji i gasu.

Cene kuća porasle za 37 odsto

Između 2010. i 2021. godine cene kuća su porasle ukupno za 37 odsto u EU i za 33 odsto u evrozoni. Među državama članicama za koje su dostupni podaci, najveći porast tokom ovog perioda zabeležen je u Estoniji (+139 odsto), zatim u Mađarskoj, Luksemburgu, Letoniji i Austriji, dok je pad zabeležen u Italiji (−13 odsto), kao i na Kipru i u Španiji.

U velikim preduzećima radi više od trećine zaposlenih

Udeo velikih preduzeća u EU je samo 0,2 odsto, ali kod njih radi 36 odsto zaposlenih i ostvaruju 48 odsto ukupne dodate vrednosti.

Treba napomenuti da su mala preduzeća (sa manje od 10 zaposlenih) činila 93 odsto ukupnog broja firmi. Među državama članicama za koje su dostupni podaci, najveći udeo zaposlenih u malim preduzećima zabeležen je u Grčkoj (69 odsto) i Italiji (63 odsto), a za srednja preduzeća u Luksemburgu (24 odsto), kao i u Estoniji i Malti. Za velika preduzeća najveće proporcije su pronađene u Francuskoj (49) i Švedskoj (45 odsto).

Što se tiče dodane vrednosti, 35 odsto dolazi od malih preduzeća, 17 od srednjih i 48 od velikih preduzeća, navodi se u analizi Eurostata.