Ekonomija od bilion dolara dolara ugrožena sukobom između predsednika i premijera

Unutrašnji hladni rat u Poljskoj se zaoštrava, stvarajući pretnju koju sama držacva nameće najbrže rastućoj velikoj evropskoj ekonomiji.

Premijer Donald Tusk, 69, i predsednik Karol Navrocki (Nawrocki), ohrabren podrškom koju mu pruža Donald Trump (Trump), u žestokom su sukobu od prošlogodišnjih predsedničkih izbora.

Godinu dana pre parlamentarnih izbora, njihovo sučeljavanje gotovo je potpuno onemogućilo sprovođenje vladinog programa i dovelo do snižavanja kreditnog rejtinga, nakon što su propali napori da se smanji budžetski deficit koji premašuje sedam odsto BDP-a. Sukob sada preti da parališe i centralnu banku.

Sukob između liberala naklonjenih Evropskoj uniji i nacionalističkih konzervativaca traje godinama, ali dosad nije imao značajan uticaj na privredu: bruto domaći proizvod udvostručio se tokom protekle decenije i premašio bilion dolara, svrstavajući Poljsku među 20 najvećih svetskih ekonomija. Sada, dok cene energije naglo rastu, Rusija vodi svoj oblik rata i izvan susedne Ukrajine, a SAD učestvuju u globalnom trgovinskom ratu, kriza u središtu poljske politike mogla bi da ugrozi te rezultate, piše Bloomberg.

Privreda već usporava. Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda objavljenim ove nedelje, rast bi sledeće godine trebalo da iznosi 2,5 odsto, u poređenju sa 3,4 odsto u 2026. godini, usled usporavanja priliva sredstava iz EU i slabljenja investicija.

„Zabrinuti smo zbog zaoštravanja ovog sukoba, posebno imajući u vidu visok nivo geopolitičke neizvesnosti“, rekao je Vojćeh Kostševa (Wojciech Kostrzewa), predsednik poslovnog udruženja Polish Business Roundtable. „To su ozbiljni problemi za ugled Poljske, jer stvaraju utisak moguće nestabilnosti u sistemu donošenja odluka.“

U ogorčenim političkim sukobima u Poljskoj konzervativna stranka Pravo i pravda i Građanska koalicija suprotstavljene su već više od dve decenije.

Povratak koji je Donald Tusk ostvario na premijersku funkciju 2023. godine, nakon dva mandata nacionalističke vlade obeležena stalnim tenzijama sa Briselom i zabrinutošću zbog vladavine prava, podigao je očekivanja da je najveća istočna članica Unije ponovo čvrsto usidrena u glavnim evropskim političkim tokovima. Pobeda koju je Karol Navrocki ostvario na prošlogodišnjim izborima, nakon što je prethodno zaostajao, uzdrmala je vladajuću koaliciju.

„Kompanije ne mogu da planiraju investicije u skladu sa usponima i padovima političkih sporova“, rekla je Joana Makovjecka-Gaca (Joanna Makowiecka-Gatza), koja predvodi poslovno udruženje Pracodawcy RP. Ukazala je na zaostatak ulaganja poljskih kompanija u odnosu na prosek EU, za čije bi zatvaranje bilo potrebno dodatnih 300 milijardi zlota, odnosno 77 milijardi dolara godišnje.

Varšavi nije nepoznata podela izvršne vlasti koju Francuzi nazivaju kohabitacijom. Za razliku od Francuske, poljski ustav predsedniku daje uglavnom ceremonijalnu ulogu, ali i ovlašćenja da stavlja veto na zakone, predvodi oružane snage i imenuje sudije, ambasadore i guvernera centralne banke.

Navrocki je nastojao da ta ovlašćenja koristi do krajnjih granica. Od stupanja na dužnost u avgustu prošle godine stavio je veto na 45 zakona, što je više nego dvostruko u odnosu na broj zakona koje je njegov prethodnik blokirao tokom dva mandata. Predsednik je odbio i da odobri kandidate za ambasadore koje je predložio Tusk, ostavljajući Poljsku bez najviših diplomatskih predstavnika u ključnim prestonicama, a sebe kao glavnog sagovornika Vašingtona.

Dodatnu snagu pruža mu blizak odnos sa Trampom, koji je tokom izbora podržao tog slabo poznatog bivšeg boksera bez prethodnog političkog iskustva, videći u njemu garanta poljsko-američkih odnosa i ideološkog saveznika.

Začetak sadašnjeg sukoba potiče iz izborne kampanje, zbog čega je spor između veterana poljske politike i njegovog 43-godišnjeg desničarskog rivala duboko ličan.

Ranije ove godine, Navrocki je bezuspešno pokušao da spreči Poljsku da dobije svoj deo sredstava iz programa EU za finansiranje naoružanja kreditima, vrednog 150 milijardi evra, odnosno 168 milijardi dolara. Umesto toga, zajedno sa guvernerom centralne banke Adamom Glapinskim predstavio je plan da se dobit ostvarena na zlatnim rezervama koristi za finansiranje odbrane.

Predlog je razbesneo premijera i poremetio dogovor o kandidatima za upravni odbor centralne banke, prema navodima izvora upoznatih sa situacijom. Ako u narednim nedeljama ne bude postignut novi dogovor, broj članova odbora mogao bi da padne ispod zakonskog minimuma od šest, čime bi bila ograničena sposobnost centralne banke da reaguje na eventualnu krizu u trenutku kada tržišta obveznica postaju nervozna.

Vladajuća koalicija prošle nedelje je preduzela i korak ka suspenziji guvernera Glapinskog, kojeg optužuje da je uoči poslednjih parlamentarnih izbora postupao po nalogu prethodne vlasti. Guverner je negirao bilo kakve nepravilnosti i ocenio da je istraga štetna za Poljsku. Centralna banka upozorila je i da Savet za monetarnu politiku, koji određuje kamatne stope, neće moći da se sastaje ako Glapinski bude suspendovan.

Situacija je još napetija u spoljnoj politici, dok se istočna Evropa suočava sa sve ratobornijom Rusijom. Navrocki pokušava da iskoristi rastuće antiukrajinsko raspoloženje. Samo nekoliko dana nakon stupanja na dužnost neočekivano je stavio veto na zakon o produženju pomoći Ukrajincima koji žive u Poljskoj. To je izazvalo upozorenja da bi odluka onemogućila vladu da plaća ključnu satelitsku internet uslugu Starlink, koju koriste ukrajinske oružane snage.

Narušeno poverenje dodatno je zakomplikovalo razgovore koje Poljska vodi sa Vašingtonom o uspostavljanju američke vojne baze na zapadu zemlje, nakon što je Tramp prošle godine dao zeleno svetlo. Američki predsednik rekao je prošlog meseca da bi odluka o bazi, koja bi se prema navodima predsednika Navrockog zvala Fort Tramp, mogla uskoro da bude doneta, pohvalivši „odvažno liderstvo“ svog prijatelja. Takođe je lično pozvao poljskog predsednika na samit G20 u Majamiju kasnije ove godine, što je prvi takav poziv za Poljsku.

Na unutrašnjem planu, premijer je odgovorio daljim zaoštravanjem. Predsednik je osujetio njegov program poništavanja promena u pravosuđu koje je sprovela prethodna konzervativna vlast. Prilikom imenovanja svog savetnika za javne politike na funkciju u sudu, premijer je bio direktan: „Nećemo igrati šah sa huliganima. Već sam bio pristojan.“

Njegov manevarski prostor već je ograničen. Vladin predlog da se smanje pojedini porezi za srednju klasu, a istovremeno povećaju porezi za kompanije, takođe zavisi od odobrenja predsednika Navrocki, jer vladajuća koalicija nema tropetinsku većinu u parlamentu potrebnu za poništavanje njegovog veta.

„Predsednik sabotira sve naše napore usmerene na povećanje budžetskih prihoda“, rekao je ministar finansija Andžej Domanski (Andrzej Domanski) za Bloomberg prošlog meseca. „Javne finansije su naša zajednička odgovornost.“

Navrocki je uoči izbora obećao da neće odobriti nikakvo povećanje poreza. Na pitanja o sukobu sa vladom, koji je Moody’s Ratings naveo kao jedan od razloga za prošlomesečno snižavanje investicionog kreditnog rejtinga Poljske za jedan stepen, na A3, predsednik je davao neodređene odgovore. „To je samo privremeni problem poljske privrede“, rekao je Navrocki u intervjuu za Bloomberg TV u Njujorku. „Rešićemo ga kod kuće.“

Početkom ovog meseca predsednik je neočekivano promenio stav i potpisao zakon kojim se uvodi porez na ekstraprofit kompanija iz sektora goriva, otvarajući put ograničavanju cena na benzinskim pumpama. Navrocki je od jula odlagao odluku, ali je popustio pod pritiskom.

Tusk nije odoleo retkoj prilici da likuje. U objavi na društvenim mrežama, objavljenoj jutro nakon odluke, vidi se kako prolazi pored kapije predsednikove rezidencije u neoklasičnom stilu u centru Varšave. „Nije bilo potrebe za takvim izmotavanjem“, čuje se kako premijer govori, podižući šoljicu kafe prema zgradi.