Električna mobilnost skoro nemoguća bez podrške države

Monetarni i fiskalni podsticaji su neophodni za željeni tempo prodaje električnih vozila u Evropskoj uniji, suština je analize koju se sprovela Asocijacija evropskih proizvođača vozila (ACEA), a koja je dostavljena i Srpskoj asocijaciji uvoznika novih vozila i delova.

Pokazalo se da se i uprkos sve većem broju elektrovozila, relativnom padu cena, pojavi pristupačnijih modela udeo električnih vozila u novoregistrovanim smatra nezadovoljavajućim. Uočeno je i da tržišni udeo elektromobila usko prati BDP po glavi stanovnika. U zemljama sa visokim prihodima kao što su Danska, Holandija i Finska, gde je kupovna moć jača, a podsticaji stabilni, kupovina električnih automobila je značajna: dva od tri nova automobila u Danskoj su električna, a oko jedan od tri u Holandiji i Finskoj.

Nasuprot tome, u zemljama članicama sa nižim i srednjim prihodima, gde se prosečni BDP po glavi stanovnika kreće oko 26.000 evra, tržišni udeo ostaje ispod sedam odsto.

„Bez podsticaja za smanjenje razlike u cenama između električnih i modela sa SUS motorima tranzicija rizikuje da postane privilegija bogatijih zemalja“, upozorava ACEA, prenosi Asocijacija.

Pristupačnost je ključni element tranzicije: bez nje, čak ni najbolja infrastruktura i najširi spektar modela ne mogu da podrže potražnju masovnog tržišta.

Evropski put ka smanjenju emisija iz drumskog saobraćaja zavisi od predvidljive, dugoročne podrške potražnji, jer je pristupačna električna mobilnost način da je činimo univerzalno, kaže se u analizi.

ACEA je u svom izveštaju, analizi pružila pregled podsticaja na nacionalnom nivou i njihovog uticaja na kupovinu električnih vozila u odabranim državama članicama EU. Ovaj izveštaj pokriva samo tržište putničkih automobila. Pošto komercijalna vozila posluju po posebnom poslovnom modelu, njihovi podsticaji za kupovinu trebalo bi da budu strukturirani drugačije.

Klaster sa visokim bdp-om (> 40.000 evra po stanovniku)

Ova grupa obuhvata 11 najprosperitetnijih tržišta EU, sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika od 63.680 evra i prosečnim tržišnim udelom električnih vozila od 29,7 odsto. Danska prednjači sa impresivnih 63,8 odsto udela e-vozila, a slede Holandija (35 odsto) i Finska (34,2 odsto). Čak i skromniji učesnici u ovoj grupi – Nemačka (17,7 odsto) i Francuska (17,6 odsto) – prevazilaze prosek EU za prvu polovinu 2025. Ove zemlje imaju koristi od jake kupovne moći potrošača i naprednih mreža za punjenje, što električna vozila čini ekonomski atraktivnim izborom za kupce.

 
klaster sa niskim-srednjim bdp-om (≤ 40.000 eur po stanovniku)

Ovaj klaster obuhvata 16 tržišta sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika od 26.059 evra i značajno nižim prosečnim udelom e-vozila od 6,9 odsto. Portugal se ističe kao svetao primer sa 20,2 odsto udela električnih vozila u ukupnom broju novoregistrovanih uprkos umerenim nivoima prihoda, dok istočnoevropske zemlje poput Slovačke (4,4 odsto), Bugarske (4,7 odsto) i Poljske (pet odsto) znatno zaostaju.

Ograničenje prihoda na ovim tržištima stvara prepreke pristupačnosti koje političke intervencije teško prevazilaze, što rezultira stopama usvajanja električnih vozila znatno ispod evropskog proseka.

U ovoj grupi su i Kipar (34.490 evra; 8,9 odsto), Estonija (28.990 evra; 7,2 odsto), Litvanija (27.150 evra; pet odsto), Hrvatska (21.740 evra; 0,9 odsto), Letonija (21.610 evra; 6,6 odsto) i Rumunija (18.560 evra; 6,9 odsto).