EU odlaže uvođenje ETS2 kako bi dodatno smanjila inflaciju

Odluka Evropske unije da odloži uvođenje novog sistema naplate emisija ugljenika (ETS2) mogla bi da utiče na smanjenje inflacije u narednim godinama i time ponovo otvori pitanje novih smanjenja kamatnih stopa u evrozoni.

ETS2 je zamišljen kao deo Zelenog plana EU i trebalo je da od 2027. uvede dodatne troškove za zagađivače, uključujući firme u sektoru saobraćaja i grejanja zgrada, čime bi se indirektno povećale cene goriva i energije za građane, prenosi Bloomberg.

Međutim, kako bi se ublažio ekonomski udar zelene tranzicije, vlade i poslanici EU žele da odlože primenu sistema, što bi značilo da će cene za potrošače rasti sporije nego što se sada predviđa. Ta odluka mogla bi da dovede do toga da inflacija u 2027. godini ponovo padne ispod cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, čime bi se otvorila vrata za dalje labavljenje monetarne politike.

„Ako ETS2 ne stupi na snagu 2027. godine, pad inflacije bi mogao biti još izraženiji, što bi predstavljalo argument za novo smanjenje kamata,“ izjavio je Rune Johansen, ekonomista Danske Banke, dodajući da bi se deo zvaničnika ECB i dalje protivio tom potezu.

Prema najnovijoj projekciji ECB-a, inflacija bi trebalo da iznosi 1,7 procenata u 2026. i 1,9 procenata u 2027. godini. Analitičari Bloomberg Economics procenjuju da bi ETS2 sam po sebi dodao najmanje 0,2 procenata inflaciji 2027., što znači da bi bez njega cene rasle još sporije.

Ekonomisti JPMorgan-a smatraju da će se efekat ETS2, koji je prvobitno bio koncentrisan u 2027. godini, sada verovatno „rastegnuti“ i delimično prebaciti u 2028., čime bi se inflacioni pritisak još više ublažio. Odlaganje sistema ETS2 dodatno komplikuje posao za ECB, koja se već suočava sa neizvesnostima poput Trampovih tarifa, rata u Ukrajini, i sada sve vidljivijim padom političke volje za sprovođenje Zelenog plana EU.

Iako je EU formalno i dalje posvećena smanjenju emisija do 2040. godine, mnoge vlade sada prioritet daju rastu i jačanju odbrambenih kapaciteta, plašeći se da bi viši troškovi energije mogli izazvati revolt birača.
Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) nedavno je pokušala da umiri tržišta, rekavši da bi sistem i dalje mogao da počne sa primenom 2027. godine, ali postepeno. Ipak, Evropski savet i parlament sada zvanično traže odlaganje, o čemu će se u narednim nedeljama pregovarati sa Evropskom komisijom.

Neki kreatori politike, poput Gediminasa Šimkusa iz Litvanije, ranije su upozoravali da cilj povratka inflacije na dva odsto u roku od dve godine u velikoj meri zavisi od ETS2, pa bi svako kašnjenje moglo da dovede do još slabijeg rasta cena. Ipak, analitičari procenjuju da samo odlaganje ETS2 neće automatski dovesti do promene politike ECB, osim ako se istovremeno ne pogoršaju i drugi pokazatelji.