EU postigla dogovor o ograničenju cena gasa, Mađarska u problemu zbog ugovora s Rusijom

Ministri energetike Evropske unije u ponedeljak su dogovorili gornju granicu cene gasa, posle višenedeljnih razgovora o hitnoj meri ograničavanja, koja je podelila mišljenja lidera u celom bloku.

Ograničenje je najnoviji pokušaj 27 zemalja EU da snize cene gasa koji su povećali račune za energiju i doveli do rekordno visoke inflacije ove godine nakon što je Rusija prekinula većinu svojih isporuka gasa Evropi.

Ministri su se složili da uvedu gornju granicu ako cene pređu 180 evra (191,11 dolara) po megavat-času tokom tri dana na osnovu ugovora o jednomesečnom gasnom čvorištu Holandskog fonda za prenos (TTF), koji služi kao evropsko merilo.

Cena pri TTF-u takođe mora biti 35 evra po MWh viša od referentne cene na osnovu postojećih procena cena tečnog prirodnog gasa (LNG) za tri dana, piše Wall Street Journal.

“Uspeli smo da postignemo važan sporazum koji će zaštititi građane od vrtoglavih cena energije“, rekao je Jozef Sikela, ministar industrije Češke Republike, koja predsedava EU.

Ograničenje se može aktivirati od 15. februara 2023. Dogovor će zvanično odobriti zemlje u pisanoj formi, nakon čega će moći da stupi na snagu.

Ministri energetike EU sastali su se u Briselu u pokušaju da postignu dogovor o ograničenju cene gasa, za šta je češko predsedništvo ponudilo kompromisan predlog, budući da mesecima nisu uspeli da se slože oko metode limitiranja cena.

Nemačka, najveća članica EU i najveće tržište gasa u kontinentalnoj Evropi, kritikovala je predložena ograničenja, strahujući da će ona blokirati pristup evropskim kupcima gasa na svetskom tržištu, prenosi Reuters.

Jednom pokrenuta, trgovina ne bi bila dozvoljena na prvim, tromesečnim i predgodišnjim TTF ugovorima po ceni većoj od 35 evra/MWh iznad referentne cene tečnog prirodnog gasa.

Ovo efektivno ograničava cenu po kojoj se gas može trgovati, dok dozvoljava da ograničeni nivo fluktuira uporedo sa globalnim cenama TPG-a. Sistem je dizajniran da obezbedi da zemlje EU i dalje mogu da konkurentne cene za gas sa globalnih tržišta.

Mađarski ministar Peter Sijarto izjavio je prethodno da Budimpešta neće morati da konsultuje EK ako želi da izmeni svoj dugoročni gasni ugovor s Rusijom u slučaju da bude odobreno ograničenje cene na nivou cele EU.

Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz ruskog gasa i nafte, u više navrata se izjasnila protiv ograničenja cene ruskog gasa.

„Bilo nam je važno da u okviru ovog vrlo lošeg predloga kao malo dostignuće dobijemo odrešene ruke za izmenu. To jest, da ne treba da se konsultujemo s Evropskom komisijom o izmenama dugoročnog ugovora s Rusijom ako to postane neophodno u slučaju ograničenja cene“, rekao je Sijarto na konferenciji za novinare u Briselu, preno je Reuters.

Prema 15-godišnjem sporazumu između Budimpešte i Moskve potpisanom prošle godine, pre ruske invazije na Ukrajinu, Mađarska dobija 4,5 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje preko Bugarske i Srbije.

Sijarto je takođe rekao novinarima da je na današnjem sastanku u Briselu predložio Evropskoj komisiji da sačini predlog kojim bi se pojedinim operaterima naftovoda zabranilo da traže tranzitne naknade veće od proseka u EU.

Operater Jadranskog naftovoda, koji transportuje naftu iz Hrvatske ka Mađarskoj, namerava da sledeće godine podigne tranzitne naknade za 80 odsto za mađarsku naftnu i gasnu kompaniju MOL, naveo je Sijarto.

On je ocenio da je to povećanje nepravedno jer je Jadranski naftovod ključni alternativni put za snabdevanje Mađarske, Slovačke i Češke sirovom naftom u slučaju da bude problema s naftovodom Družba koji transportuje naftu iz Rusije u centralnu Evropu.