EU povećava potrošnju na odbranu i bezbednost

Brisel menja politiku potrošnje kako bi potencijalno preusmerio desetine milijardi evra na odbranu i bezbednost, zbog rata u Ukrajini i povratka Donalda Trampa (Donald Trump) u Belu kuću, što vrši pritisak na EU da poveća investicije.

Ova promena će uticati na oko trećinu budžeta EU, ili oko 392 milijarde evra za period od 2021. do 2027. godine, namenjenih smanjenju ekonomskih nejednakosti među članicama EU, prenosi Financial Times.

Dosad je potrošeno samo oko pet odsto iz ovih „kohezionih“ fondova, pri čemu su najveći korisnici poput Poljske, Italije i Španije potrošili još manje. Prema postojećim pravilima, ta sredstva ne mogu se koristiti za direktnu kupovinu vojne opreme, ali su dozvoljena ulaganja u proizvode dvostruke namene, poput dronova.

Predstavnicima država članica će uskoro biti saopšteno da sada imaju veću fleksibilnost u alokaciji ovih fondova za podršku odbrambenim industrijama i projektima vojne mobilnosti, kao što su jačanje puteva i mostova za bezbedan prolaz tenkova. Sredstva će moći da se koriste za povećanje proizvodnje oružja i municije, ali zabrana njihove direktne kupovine ostaće na snazi.

Nemačka, kao centralna zemlja za vojnu mobilnost u Evropi, ima lošu infrastrukturu, a procenjeno je da joj je potrebno 165 milijardi evra za hitne popravke puteva i železnica. Istočne članice EU, koje su povećale vojne troškove nakon početka rata u Ukrajini, takođe će imati koristi od ovih promena.

Tramp je ranije upozorio NATO saveznike da će podstaći Rusiju da „radi šta god želi“ ako članice ne ispune cilj potrošnje na odbranu. Poljska, koja snažno pritiska Evropsku komisiju za veće troškove na odbranu, planira da poveća vojnu potrošnju na 4,7 odsto BDP-a do 2025. godine, što je dvostruko više od NATO cilja.