EU traži odgovor na ekonomski zaostatak za Kinom i SAD

Lideri Evropske unije okupiće se u četvrtak u Belgiji kako bi razgovarali o tome kako EU može ekonomski da se suprotstavi globalnim rivalima poput Kine i sve nepredvidivijem savezniku, Sjedinjenim Američkim Državama, u trenutku kada međunarodni poredak zasnovan na pravilima pokazuje znakove slabljenja.

Privredni rast EU već dve decenije zaostaje za rastom američke ekonomije, dok EU posebno zaostaje u produktivnosti i inovacijama, naročito u oblastima kao što je veštačka inteligencija. Istovremeno, EU se suočava sa trgovinskim ratom koji vodi predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump), njegovim pretnjama carinama, uključujući sporove povezane sa Grenlandom, kao i sa kineskim ograničenjima izvoza kritičnih minerala koji su Evropi neophodni, prenosi Reuters.

EU je pod sve većim pritiskom da poveća ekonomski kapacitet kako bi finansirala energetsku tranziciju, digitalizaciju i jačanje odbrane, posebno u svetlu rastućih tenzija sa Rusijom. Zbog toga evropski lideri sve više smatraju da je trenutak za odlučne mere.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta organizuje neformalni sastanak lidera u zamku Alden Biesen iz 16. veka, gde će razgovarati o mogućim rešenjima za jačanje konkurentnosti. Na sastanak su pozvani i bivši italijanski premijeri Mario Dragi (Mario Draghi) i Enriko Leta (Enrico Letta), koji su 2024. godine izradili važne izveštaje o konkurentnosti EU i funkcionisanju jedinstvenog tržišta.

Međutim, pojedini analitičari izražavaju sumnju da će ovaj sastanak doneti konkretne rezultate, ocenjujući da postoji rizik da se sve završi samo političkom deklaracijom bez suštinskih promena.

Izveštaj Dragija, bivšeg predsednika Evropske centralne banke, postao je osnova za niz predloga Evropske komisije koji se odnose na finansiranje, odbranu i smanjenje regulative. Ipak, prema procenama istraživačkih organizacija, do januara je sprovedeno samo oko 15 odsto njegovih preporuka, dok je dodatnih 24 odsto delimično realizovano, što pokazuje spor napredak.

Leta smatra da je napredak u jačanju jedinstvenog tržišta delimičan, ali nedovoljan, i naglašava da EU mora da dovrši izgradnju energetske unije, digitalne unije i jedinstvenog tržišta kapitala koje bi omogućilo veća ulaganja u kompanije i infrastrukturu. On predlaže da EU postavi rok do 2028. godine za završetak jedinstvenog tržišta, ocenjujući da je to ključni odgovor na pritiske iz SAD, Kine i Rusije.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) pozvao je na veće zajedničko zaduživanje kako bi EU mogla da finansira velike investicije i smanji dominaciju dolara. Francuska takođe promoviše strategiju „Proizvedeno u Evropi“, koja bi podrazumevala da proizvodi finansirani javnim novcem moraju da sadrže određeni procenat evropskih komponenti.

Ova ideja izaziva podele među članicama EU. Nemačka smatra da je prioritet povećanje produktivnosti, a ne novo zaduživanje, i zalaže se za sklapanje trgovinskih sporazuma, poput onog sa južnoameričkim blokom Merkosur, čemu se Francuska protivi zbog interesa svojih poljoprivrednika.

Uoči sastanka, nemački kancelar Fridrih Merc ( Friedrich Merz) i drugi evropski lideri sastaju se sa predstavnicima velikih kompanija kako bi čuli zahteve evropske industrije. Predstavnici poslovnog sektora ističu da EU ima potencijal da sama reši mnoge svoje probleme, ali da je za to potrebno smanjiti birokratiju, povećati fleksibilnost i prilagoditi regulativu kako bi evropska ekonomija postala konkurentnija.