Evro proslavio 26. rođendan

Evro je početkom ove godine proslavio 26. rođendan. Stupio je na snagu pre 26 godina, 1. januara 1999. godine, a danas je valuta u 20 država sa 350 miliona stanovnika, od kojih je poslednja članica postala Hrvatska početkom 2023. godine.

Novčanice i kovanice evra prvi put su se 1. januara 2002. godine našle u fizičkom obliku u džepovima oko 300 miliona stanovnika članica evropskog monetarnog bloka, koji je tada činilo 12 država, prenosi Blic.

Tog dana, u istoriju su otišle nacionalne valute 12 članica evrozone – nemačka marka, francuski franak, italijanska lira, austrijski šiling, španska pezeta, grčka drahma i druge.

Tokom godina, broj članica evropskog monetarnog bloka se proširio na sadašnjih 20, pa su se tako i Estonci oprostili od domaće novčane jedinice estonske krune, Litvanci od litasa, Slovenci od tolara.

Ime evro je zvanično prihvaćeno 16. decembra 1995. u Madridu. Evro je uveden u svetsko finansijsko tržište kao računovodstvena valuta 1. januara 1999, zamenivši dotadašnju Evropsku obračunsku jedinicu (ECU), a tri godine kasnije su fizičke novčanice i kovanice evra postale stvarni novac u novčanicima Evropljana.

Mnogi finansijski analitičari i ekonomisti su na uvođenje evra gledali s podozrenjem, jer ne postoji država „Evrolend“, kao garant nove valute koja je pretendovala da se suprotstavi dominaciji američkog dolara.

Evropljani su novu novčanu jedinicu prihvatili sa puno optimizma. Međutim, kriza državnog duga evrozone iz 2011. dovela je u pitanje opstanak evra, pri čemu su se hedž fondovi čak otvoreno kladili na kolaps jedinstvene valute.

Uprkos dužničkoj krizi, koja je u nekim zemljama evrozone trajala sve do 2018. godine, evropska valuta je opstala, a spremnost vodećih evropskih ekonomija, pre svega Nemačke i Francuske, da se snažnije krene putem veće integracije monetarnog bloka, uključujući zajedničko zaduživanje, znači da je evro dostigao zrelost i da ima sigurnu budućnost.