EVROPA I DALJE PODELJENA OKO PREDLOGA 500 MILIJARDI EU OBVEZNICA Janša za još više pomoći, Merc za poštovanje obećanja

Fridrih Merc (Friedrich Merz), vodeći kandidat da na mestu kancerala Nemačke nasledi Angelu Merkel, ocenio je da Evropska unija mora biti oprezna kako ne bi postala „unija za transfer“ u kojoj se od bogatih zemalja članica traži da finansijski podrže siromašne članice.

Merc (64), koji je advokat po zanimanju i bivši vođa parlamentarne grupe vladajuće CDU, rekao je da EU ide „veoma finom linijom“ tokom diskusije o paketu finansijske pomoći, preneo je Tanjug, pozivajući se na Reuters.

On je na taj način prokomentarisao predlog Francuske i Nemačke o evropskom fondu za oporavak u vrednosti 500 milijardi evra, iz kojeg bi najugroženiji sektori i regioni EU dobili bespovratna sredstva.

Merc je naglasio da je svojevremeno kao član Evropskog parlamenta, a i nemačkog Bundestaga pristao na Ekonomsku i monetarnu uniju (EMU) i obećao glasačima da to neće biti unija za transfer.

On je istakao da se oseća obaveznim u vezi sa pomenutim obećanjem, kao i da ne želi da pruži argumente protivnicima Evrope, koje bi oni mogli zloupotrebiti tokom naredne savezne izborne kampanje.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc (Sebastian Kurz) najavio je ranije alternativni predlog pomoći državama Evropske unije koje su najteže pogođene krizom izazvanom pandemijom korona virusa, i ponovio neslaganje sa inicijativom Berlina i Pariza o emitovanju EU obveznica u vrednosti 500 milijardi evra.

Kurc je za dnevnik „Oberösterreichischen Nachrichten“ rekao da Austrija želi da bude solidarna sa državama koje su posebno pogođene krizom, ali da veruje da su krediti ispravan put, a ne grantovi kako su predložili nemačka kancelarka Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron).

U ostalim državama koje se ne slažu sa predlogom, a to su Holandija, Švedska, Danska, po svemu sudeći i Finska, kao i istočnoevropske članice okupljene u Višegradskoj grupi, nisu se čula reagovanja zvaničnika, a premijer Italije Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) ocenio je predlog kao znak nade.

Njegova zemlja smatra se najugroženijom od krize izazvane pandemijom, pa će verovatno, uz Španiju, imati najviše koristi od eventualnih evropskih obveznica. Međutim, da bi predlog mogao da bude realizovan, neophodno je da svih 27 država članica EU da svoj pristanak, što u ovom trenutku ne izgleda izvesno.

Podrška predlogu Berlina i Pariza došla je od premijera Slovenije Janeza Janše koji je rekao da je predlog o 500 milijardi vrednim grantovma „dobar korak napred“, ali da bi pristup mogao biti još ambiciozniji, prenala je STA.

Janša je objavio na twitteru da je o predloženom fondu za ekonomsku pomoć, kao i o višegodišnjem budžetu EU razgovarao sa italijanskim premijerom i austrijskim kancelarom, navodeći da su se „usaglasili“ da je za prevazilaženje krize i za pomoć kompanijama i porodicama potreban ambiciozan predlog EU.

U međuvremenu portparol Vlade u Berlinu, Štefan Zajbert (Steffen Seibert) rekao je novinarima da „postoji i obavezujući plan otplate“ zbog čega se plan o 500 milijardi evra pomoći „jasno razlikuje od zajedničkog zaduživanja“, prenosi FXS, pozivajući se na Reuters.

Višegodišnji budžet EU ističe 31. decembra ove godine, a u pripremi je novi za period 2021-2027. Iako je Evropski parlament 2018. usvojio nacrt budžeta, a zatim u oktobru prošle godine potvrdio odluku, sada da će predlog, koji treba da formuliše Evropska komisija, morati biti izmenjen zbog ekonomske krize izazvane pandemijom.