Evrozona ulazi u recesiju

Sezonski prilagođen bruto domaći proizvod (BDP) evrozone smanjen je za 0,1 odsto u periodu od januara do marta, i povećan za 0,1 procenat u Evropskoj uniji, u poređenju sa prethodnim kvartalom, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U poslednjem tromesečju 2022. godine BDP je smanjen za 0,1 odsto u evrozoni i za 0,2 procenta u EU. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, desezonirani BDP porastao je za jedan odsto i u evrozoni i u EU u prvom tromesečju ove godine, nakon uvećanja od 1,8 procenata u evrozoni i 1,7 odsto u EU u odnosu na prethodni kvartal.

Ekonomija evrozone neočekivano je zabeležila pad od 0,1 odsto u prva tri meseca 2023. godine, mada je očekivan rast, doduše od svega 0,1 odsto.

Istovremeno, revidirana statistika za četvrto tromesečje 2022. godine pokazuje takođe pad od 0,1 odsto, pa je sa dva uzastopna negativna tromesečja evrozona i tehnički u blagoj recesiji.

Poljska je zabeležila najveći rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal, i to od 3,8 odsto, a slede Luksemburg sa uvećanjem od dva procenta i Portugalija sa 1,6 odsto rasta BDP-a. Najveći pad imala je Irska (-4,6 procenata), Litvanija (-2,1 odsto) i Holandija (-0,7 procenata).

Komponente BDP-a i doprinos rastu

Tokom prvog kvartala ove godine izdaci za krajnju potrošnju domaćinstava smanjeni su i u evrozoni i u EU za 0,3 odsto, nakon smanjenja od jednog procenta u evrozoni i 0,9 odsto u EU u prethodnom tromesečju.

Državni rashodi za krajnju potrošnju smanjeni su za 1,6 procenata u evrozoni i za 0,9 odsto u EU, posle skoka od 0,8 procenata u evrozoni i 0,4 odsto u EU u prethodnom kvartalu. Bruto investicije u osnovna sredstva porasle su za 0,6 procenata u evrozoni i za 0,3 odsto u EU, nakon smanjenja od 3,5 procenata u evrozoni i 2,8 odsto u EU.

Izvoz je smanjen za 0,1 procenat u evrozoni, i povećan za 0,1 odsto u EU, nakon pada od 0,2 procenta u evrozoni i 0,3 odsto u EU. Uvoz je smanjen za 1,3 procenta i u evrozoni i u EU, posle smanjenja od 2,5 procenata u evrozoni i 2,3 odsto u prethodnom tromesečju.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava negativno su uticali na rast BDP-a i u evrozoni i u EU (-0,1 procentni poen (pp) za evrozonu i -0,2 pp za EU). Doprinosi finalnih rashoda vlade bili su negativni za obe zone (-0,3 pp za evrozonu i -0,2 pp za EU).

Na osnovu sezonski prilagođenih podataka, obim BDP-a u evrozoni i EU bio je 2,2 odsto, odnosno 2,9 procenata iznad nivoa zabeleženog u četvrtom kvartalu 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.

Rast zaposlenosti i u evrozoni i EU

Broj zaposlenih povećan je za 0,6 odsto u evrozoni i za 0,5 procenata u EU u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prethodni. U četvrtom tromesečju 2022. godine zaposlenost je porasla za 0,3 odsto i u evrozoni i u EU.

U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, zaposlenost je porasla za 1,6 odsto i u evrozoni i u EU u prvom kvartalu ove godine, nakon rasta od 1,5 procenata u evrozoni i 1,3 odsto u EU u poslednjem tromesečju lane.

Broj radnih sati povećan je za 0,6 procenata u evrozoni i za 0,7 odsto u EU u prvom kvartalu ove godine, u poređenju sa prethodnim. U poređenju sa istim tromesečjem 2022. godine, radni sati povećani su za dva procenta u evrozoni i za 1,9 odsto u EU.

Estonija (+4,4 procenta), Malta (+2,9 odsto) i Irska (+1,6 procenata) zabeležile su najveći rast zaposlenosti u prvom kvartalu ove godine, u poređenju sa prethodnim. Najveći pad zaposlenosti zabeležen je u Litvaniji (-1,5 odsto), Rumuniji (-1,1 procenat) i Grčkoj (-0,3 odsto).

Eurostat procenjuje da je od januara do marta ove godine u EU bilo zaposleno 216,1 miliona ljudi, od čega je 168,2 miliona u evrozoni. U odnosu na pandemiju korona virusa, zaposlenost u zoni evra bila je pet miliona iznad nivoa iz četvrtog tromesečja 2019. godine, a 6,1 milion iznad ovog nivoa u EU.