Francuska ekonomija pred izazovima

Francuski birači napravili su veliki zaokret: umesto očekivanog trijumfa krajnje desničarskog Nacionalnog skupa (RN) u drugom krugu nacionalnih izbora, levičarski Novi narodni front (NFP) trebalo bi da bude najveća grupacija u nacionalnom parlamentu. Agencija Reuters piše da francuski investitori neće imati mnogo vremena da slave činjenicu da je otklonjen scenario da bi RN mogao da dominira parlamentom, koji ih je zabrinuo. Ali neizvesnost nije nestala, a predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je u dilemi šta dalje.

On može izabrati da imenuje premijera iz koalicije NFP ekstremne levice, Zelenih i socijalista. Međutim, to bi bila manjinska vlada koja bi bila daleko od 289 mesta potrebnih za kontrolu parlamentarne većine. Makron bi mogao da očekuje da će se duboke podele u toj koaliciji nakon preuzimanja vlasti samo pojačati, piše eKapija.

Prvi odgovor lidera krajnje levice Žan-Lika Melanšona (Jean-Luc Mélenchon) na izborni rezultat bio je zahtev za sprovođenje, već ovog leta, nekih od ključnih planova NFP platforme. To uključuje, između ostalog, kontrolu cena energenata i osnovnih artikala, kao i povećanje minimalne zarade za 14 odsto. Ostalo bi se primenilo u kasnijoj fazi.

Više razloga za zabrinutost imaće investitori u obveznice, koji su premiju koju traže za francuske 10-godišnje državne obveznice u odnosu na nemačke podigli na 65 baznih poena.

Makron je rekao da će sačekati pre nego što donese odluku. To će mu omogućiti da proceni stvarnu snagu parlamentarnih grupa i iskoristi podele na levici da pokuša da izgradi veliku koaliciju, koja mu je izmicala otkako je njegova stranka izgubila većinu u parlamentu pre dve godine.

Ali on bi morao da okupi sve mejnstrim konzervativce, koji su na dalekom četvrtom mestu posle izbora i da okupi otprilike polovinu levičarskih poslanika kako bi tom eventualnom savezu dao makar prolaznu šansu da vlada. To izgleda malo verovatno.

Drugim rečima, haos će preovladati, čak i drugačije vrste od one koja bi bila rezultat krajnje desničarske većine.

Ozbiljna provera realnosti uslediće na jesen kada nova vlada treba da predstavi budžet za 2025. godinu. Moraće da se nosi s fiskalnim deficitom od pet odsto BDP-a i dugom od 112 odsto BDP-a, kao i sa nužnošću da se to smanji u okviru procedure EU za prekomerni deficit, a sve u uslovima sporog rasta privrede Francuske.

Povezani i potrebni viši porezi i manja potrošnja će se zatim pretočiti u prekršena obećanja, ideološke zavrzlame i verovatno novi plan štednje. A ko je šta kome obećavao u predizbornoj kampanji o potrošnji ili oporezeivanju, tada će već biti odavno zastarelo.