Građevinske kompanije širom Evrope muči manjak novih projekata

Pad cena kuća i stanova, manjak novih projekata i visoki troškovi izgradnje – ključni su problemi sa kojima se suočava građevinski sektor u državama Evropske unije, a posebno u Nemačkoj, gde se i dalje više od polovine kompanija iz tog sektora suočava sa nestašicom narudžbina i otkazivanjem već ugovorenih poslova.

Očekuje se, međutim, rast investicija u nestambenu izgradnju, odnosno u infrastrukturne projekte, što bi trebalo da poboljša krajnji rezultat u evropskom građevinarstvu do kraja godine.

Najsvežiji podaci Eurostata, objavljeni sredinom juna, kažu da je u aprilu ove godine, u poređenju sa martom, desezonirana građevinska proizvodnja smanjena za 0,2 odsto u evrozoni, a povećana u istom procentu na nivou EU.

U martu 2024. u poređenju sa rezultatima iz aprila prošle godine, građevinska proizvodnja manja je za 0,5 odsto u evrozoni i za 0,6 odsto u EU.

„Očekuje se da će investicije u nestambenu izgradnju ostati otporne na negativne trendove, a pre svega zbog visoke državne potrošnje na infrastrukturne projekte. Nasuprot tome, predviđa se da će se nastaviti pad ulaganja u izgradnju stambenih objekata, pošto kontinuirani pad cena takvih nekretnina, kao i nagomilane zalihe opterećuju ponudu. Pad u sektoru stambene izgradnje po svemu sudeći će se nastaviti u 2025. godini, ali treba imati na umu da na tržištima država članica ima značajnih varijacija“, stoji u majskom izveštaju Direktorata za ekonomiju i finansije Evropske komisije.

Kada je reč o Nemačkoj, minhenski IFO institut je već upozorio da nedostatak porudžbina ostaje ključni problem njihovih građevinskih kompanija.

„U maju je 51,7 odsto nemačkih kompanija prijavilo manjak novih projekata, što je pad sa 55 odsto u aprilu. Uprkos smanjenju otkazivanja već ugovorenih poslova, još je rano da proglasimo preokret trenda. U maju je 15,1 odsto građevinskih kompanija prijavilo da su im ugovoreni poslovi otkazani, što je manje od 17,6 odsto u prethodnom mesecu. Mnoge kompanije pokušavaju da se suprotstave nedostatku porudžbina tako što smanjuju cene“, rekao je šef IFO za istraživanja Klaus Volrabe (Wohlrabe) analizirajući podatke objavljene u junu.

Ono što ohrabruje je oporavak Indeksa poslovne klime u građevinarstvu, koji je i dalje negativan, ali i za četiri poena viši nego u aprilu.

„Građevinska preduzeća su znatno zadovoljnija dosadašnjim poslovanjem, ali bi bila oduševljena da dobiju više porudžbina“, zaključio je Volrabe.

Organizacija EECFA, koja je objavila i prognoze za građevinski sektor u Srbiji, analizirala je i trendove u zemljama u okruženju.

Tako za Bugarsku, čija bi ekonomija trebalo da zabeleži rast od skoro dva odsto u ovoj i tri odsto u 2025. godini, predviđaju pad u građevinskoj proizvodnji do 2026. godine, pre svega zbog očekivanog pada u stanogradnji.

Potencijal za ubrzani rast ipak vide u mogućnosti da se apsorpcija EU fondova vrati na pređašnji nivo i ubrzaju javna ulaganja u infrastrukturu.

Hrvatsko građevinarstvo, kako napominju, beleži rast u oblasti niskogradnje koji bi trebalo da se preslika na ceo sektor, dok se najmanji napredak očekuje u Rumuniji, gde se inflacija smanjuje sporije nego što je neophodno, dok su troškovi izgradnje i dalje visoki, a u toku je i izborna godina.

EECFA ipak očekuje da bi građevinski sektor u svih šest posmatranih zemalja trebalo da se oporavi i vrati na prethodni „vrhunac“ (peak) do 2026. godine.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Domaći građevinski sektor u periodu stabilizacije, značajniji rast se očekuje 2026. godine