Iz godine u godinu sve veća potreba za klimatizacijom zgrada u EU

Podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat) pokazuju da se potreba za grejanjem zgrada u EU (Heating Degree Days – HDD) u periodu od 1979. do 2021. godine smanjila za 11 odsto (sa 3.510 na 3.126 grejnih stepen-dana).

„Nasuprot tome, broj dana hlađenja (Cooling Degree Days – CDD) bio je skoro tri puta veći u 2021. godini nego 1979. pošto je sa 37 stepen-dana porastao na 100. To ukazuje da je potreba za hlađenjem, odnosno klimatizacijom u zgradama, porasla tokom poslednjih decenija“, piše u izveštaju Eurostata.

Broj stepen-dana grejanja značajno varira među zemljama članicama EU. Finska je u navedenom periodu zabeležila najveću prosečnu godišnju vrednost grejnih stepen-dana (5.665), za razliku od najniže vrednosti zabeležene na Malti (534).

„To znači da je potreba za grejanjem zgrada bila deset puta veća u Finskoj nego na Malti između 1979. i 2021. godine. Finsku slede Švedska (5.325), Estonija (4.343) i Letonija (4.160). Države članice sa najnižim vrednostima bile su Malta (534), Kipar (780) i Portugal (1.239)“, obrazložili su iz Eurostata.

Najveći prosečan broj rashladnih stepen-dana evidentiran je na Kipru (577) i Malti (574), a zatim u Grčkoj (272). Države članice sa najnižim vrednostima ovog indeksa bile su Irska (0,03), Švedska (0,37), Danska (0,91) i Finska (1,36). To znači da je potreba za hlađenjem (ili klimatizacijom) zgrada u ove četiri države članice EU bila zanemarljiva između 1979. i 2021. godine.

Stepen-dan hlađenja i grejanja

Stepen-dan grejanja (HDD) je merenje dizajnirano da kvantifikuje potrebu za energijom potrebnom za zagrevanje zgrada, i izveden je iz merenja spoljne temperature vazduha. Smatra se da su potrebe za grejanjem za datu zgradu na određenoj lokaciji direktno proporcionalne broju HDD-a na toj lokaciji.

Stepen-dan hlađenja (CDD) je merenje dizajnirano da kvantifikuje potrebu za energijom potrebnom za hlađenje zgrada. To je broj stepeni u kojima je prosečna dnevna temperatura iznad 18 stepeni Celzijusa. Istraživanja su pokazala da kada spoljna temperatura dostigne taj nivo stanari zgrada više ne žele da se ona greje, već počinju da razmišljaju o rashlađivanju.