Finci se najviše greju, na Kipru najpotrebnije hlađenje

Iz godine u godinu sve veća potreba za klimatizacijom zgrada u EU

BiznisEUInfrastruktura

1.6.2022 13:14 Autor: Julijana Vincan 9

Iz godine u godinu sve veća potreba za klimatizacijom zgrada u EU Iz godine u godinu sve veća potreba za klimatizacijom zgrada u EU
Podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat) pokazuju da se potreba za grejanjem zgrada u EU (Heating Degree Days – HDD) u periodu od... Iz godine u godinu sve veća potreba za klimatizacijom zgrada u EU

Podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat) pokazuju da se potreba za grejanjem zgrada u EU (Heating Degree Days – HDD) u periodu od 1979. do 2021. godine smanjila za 11 odsto (sa 3.510 na 3.126 grejnih stepen-dana).

„Nasuprot tome, broj dana hlađenja (Cooling Degree Days – CDD) bio je skoro tri puta veći u 2021. godini nego 1979. pošto je sa 37 stepen-dana porastao na 100. To ukazuje da je potreba za hlađenjem, odnosno klimatizacijom u zgradama, porasla tokom poslednjih decenija“, piše u izveštaju Eurostata.

Broj stepen-dana grejanja značajno varira među zemljama članicama EU. Finska je u navedenom periodu zabeležila najveću prosečnu godišnju vrednost grejnih stepen-dana (5.665), za razliku od najniže vrednosti zabeležene na Malti (534).

„To znači da je potreba za grejanjem zgrada bila deset puta veća u Finskoj nego na Malti između 1979. i 2021. godine. Finsku slede Švedska (5.325), Estonija (4.343) i Letonija (4.160). Države članice sa najnižim vrednostima bile su Malta (534), Kipar (780) i Portugal (1.239)“, obrazložili su iz Eurostata.

Najveći prosečan broj rashladnih stepen-dana evidentiran je na Kipru (577) i Malti (574), a zatim u Grčkoj (272). Države članice sa najnižim vrednostima ovog indeksa bile su Irska (0,03), Švedska (0,37), Danska (0,91) i Finska (1,36). To znači da je potreba za hlađenjem (ili klimatizacijom) zgrada u ove četiri države članice EU bila zanemarljiva između 1979. i 2021. godine.

Stepen-dan hlađenja i grejanja

Stepen-dan grejanja (HDD) je merenje dizajnirano da kvantifikuje potrebu za energijom potrebnom za zagrevanje zgrada, i izveden je iz merenja spoljne temperature vazduha. Smatra se da su potrebe za grejanjem za datu zgradu na određenoj lokaciji direktno proporcionalne broju HDD-a na toj lokaciji.

Stepen-dan hlađenja (CDD) je merenje dizajnirano da kvantifikuje potrebu za energijom potrebnom za hlađenje zgrada. To je broj stepeni u kojima je prosečna dnevna temperatura iznad 18 stepeni Celzijusa. Istraživanja su pokazala da kada spoljna temperatura dostigne taj nivo stanari zgrada više ne žele da se ona greje, već počinju da razmišljaju o rashlađivanju.

  • MARKO7

    1.6.2022 #1 Author

    Pa moraju i oni malo da se priviknu na 21.vek….

    Odgovori

  • TINA

    1.6.2022 #3 Author

    Cemu I u koje svrhe sluze ti podaci, nije navedeno

    Odgovori

  • MARA

    1.6.2022 #5 Author

    Očekivano, klima se izmenila poslednjih godina.

    Odgovori

  • GOCA BG

    1.6.2022 #6 Author

    Iz godine u godinu temperature su sve vece zato i Kipar kao zemlja ima najveci brij toplih dana koje prelaze 45 c a Finska,Estonija i ostale zemlje beleze sve veci broj hladnih dana u odnosu na 1979 pa do sad…

    Odgovori

  • VOJKAN

    2.6.2022 #7 Author

    Pokušavam da se setim života pre klima uređaja

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    2.6.2022 #9 Author

    u narednim godinama će to biti još izraženije klima se menja uagrevanje je sve izraženije

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.