Izborni uspesi krajnje desnice mogli bi da intenziviraju sukobe oko politike duga unutar evrozone

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) našao se u veoma nezgodnoj situaciji i praktično „visi“ nakon što su levičari odbili njegov predlog da se udruže u koaliciju uoči predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora čiji je prvi krug zakazan za 30. jun, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs prof. dr Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije u Beogradu.

„Makron je računao na to, ali levica se ujedinila. Socijalisti, Zeleni, komunisti i Nepokorena Francuska čiji je lider Žan Luk Melanšon (Jean-Luc Melenchon) udružili su se u blok i podržaće zajedničke kandidate. S druge strane, Marin Le Pen (Marine Le Pen) pokušava da napravi desni blok sa Erikom Zemurom (Eric Zemmour). To stavlja Makrona u veoma težak položaj“, naveo je Zečević.

Podsetimo, Makron je u nedelju raspustio Narodnu skupštinu (donji dom parlamenta) i raspisao prevremene izbore nakon što je njegov pokret Renesansa doživeo poraz na francuskim izborima za Evropski parlament. Nacionalno okupljanje, partija koju je osnovala Le Pen, dobila je dvostruko više glasova, čime je doveden u pitanje legitimitet Renesanse na nacionalnom nivou.

Zahvaljujući većinskom izbornom sistemu Makron se nadao da bi, kao više puta do sada u istoriji francuskih izbora, udružene centrističe stranke mogle da spreče dolazak na vlast krajnje desnice. To će i ovoga puta pokušati da učini udružena levica, međutim – bez Makrona. Nepokorena Francuska kategorično je odbila Makronov poziv, navodeći da je levica ostala jedina opcija koja može da zaustavi Le Pen.

„Le Pen bi mogla da dobije apsolutnu većinu na izborima. Bio bi to veliki potres za EU, jer bi se prvi put dogodilo da krajnja desnica formira vladu. Međutim, Le Pen ne bi imala sasvim odrešene ruke. Makron bi i dalje predstavljao Francusku u Evropskom savetu, s tim da bi morao da vodi računa o stavu većine. Pitanje je kako bi išla ta kohabitacija, koja se zasniva na kompromisima“, rekao je naš sagovornik.

Kada je reč o eventualnim promenama francuske politike u slučaju kohabitacije, Slobodan Zečević smatra da bi ona bila očigledna u pogledu politike prema migrantima, kao i u pogledu rata u Ukrajini. Le Pen bi verovatno zagovarala uvođenje pomorske blokade koja bi sprečila brodove sa migrantima da pristaju na evropske obale, kao i uvođenje kontrole granica između zemalja EU. Istovremeno, Le Pen se zalaže protiv naoružavanja Ukrajine.

Vladajuća koalicija u Nemačkoj takođe je pretrpela težak poraz. Demohrišćanske CDU i CSU ostvarile su pobedu sa oko 29,5 odsto glasova, dok je na drugom mestu krajnje desničarska AfD sa oko 16,5 procenata. Vladajuća SDP kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) dobila je oko 14 odsto, a njihovi koalicioni partneri Zeleni oko 12,5 procenata glasova. Za razliku od Makrona, Šolc je odbacio ideju o raspisivanju vanrednih izbora.

Prema rečima predsednika nemačkog ifo instituta Klemensa Fuesta, izborni uspesi krajnje desnice u EU mogu potkopati zajedničko delovanje u oblasti odbrane, migracione politike i trgovinske politike.

„Evropa ovde može biti uspešna samo ako postoji spremnost da se povremeno nacionalni interesi stave po strani i sarađuje. Da budemo pošteni, mora se reći da je EU do sada imala vrlo ograničene uspehe u ovoj oblasti,“ rekao je Fuest.

On je ocenio da bi sukobi oko politike duga mogli da se intenziviraju unutar evrozone. Veoma visok nivo duga u Francuskoj i Italiji nosi potencijal za sukob, što pokazuje reakcija na tržištima kapitala, odnosno povećanje diferencijala kamatnih stopa između Nemačke s jedne strane i Francuske i Italije, s druge.

Fuest takođe očekuje promene Zelenog dogovora na evropskom nivou.

„Verovatno neće biti nastavljen u sadašnjem obliku. To može biti pozitivno za poslovno okruženje, pod uslovom da se povuku prekomerno birokratski i neefikasni delovi Zelenog dogovora, kao što su pravila za održivo finansiranje ili zahtevi za izveštavanje o održivosti“, naveo je Fuest.

Mitić: Rezultati izbora negativno će se odraziti na proces proširenja EU

„Rezultati izbora za Evropski parlament će se odraziti na Srbiju na više načina, od kojih su možda najvidljivija dva. Najpre, po pitanju proširenja – rezultati će se negativno odraziti, s obzirom na jasno jačanje stranaka koje možda u svojim programima ne ističu eksplicitno svoje protivljenje, ali čiji će rezultati poslužiti kao opravdanje za dalje usporavanje ovog procesa. Takav je slučaj u Francuskoj, sa rastom Nacionalnog okupljanja, u Nemačkoj sa rastom AFD-a, u Holandiji sa Gertom Vildersom, u Belgiji sa Vlams Belangom i u Austriji sa Slobodarskom partijom“, rekao je za Biznis.rs dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

On je naveo da je Francuska posebno interesantan slučaj jer je predsednik Emanuel Makron i ranije bio neko ko je usporavao proširenje zbog straha od unutrašnjeg pritiska. Sada će mu ta situacija biti dodatno otežana, pogotovu ako na vanrednim parlamentarnim izborima pobedi Nacionalno okupljanje i ako dođe do eventualne kohabitacije.

Naravno, nastaviće se retorika o tome da će proširenje ići po starom, pa i da će se ubrzati, jer je to u skladu sa geopolitičkom retorikom Evropske komisije. Međutim, u praksi, situacija će biti mnogo komplikovanija.

„S druge stane, za Srbiju rezultati Nacionalnog okupljanja, Slobodarske partije, AFD-a i pokreta Sare Vageneht u Nemačkoj, Fidesa u Mađarskoj, SMER-a u Slovačkoj, znače da će imati u EP više stranaka koje gledaju sa razumevanjem po pitanju stavova Srbije oko Kosova i Metohije i Republike Srpske, što otvara dodatan manevarski prostor“, zaključio je Mitić.