Izvoz španske robe u Srbiju udvostručuje se svakih pet godina

Španija je, u ekonomskom smislu, prošla “veoma sinusoidan” put u proteklih 50 godina – od konstantnog rasta tokom prve tri decenije demokratske tranzicije, preko ekonomskih kriza i padova od 2008. do sadašnjeg neobično snažnog uspona, baš u trenucima kada se ostatak sveta muči sa privrednim rastom. Ova zemlja je postala “ekonomsko čudo” Evropske unije i primer na koji se mnogi ugledaju i analiziraju ga. I ne samo u ekonomskom smislu – španski „menadžment jedinstva suprotnosti” u ovoj neobično heterogenoj zemlji može i nama u Istočnoj Evropi i na Balkanu poslužiti kao primer.

Biznis.rs je razgovarao sa Alvarom Munjosom Kamaćom (Álvaro Muñoz Camacho), ekonomskim savetnikom i šefom Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, o španskoj ekonomiji i saradnji između naše dve zemlje koja ima veliki potencijal.

Nedavno smo pisali o „španskom ekonomskom čudu“, odnosno o odličnim rezultatima španske ekonomije u 2024. godini. Kakvo je vaše mišljenje o ovom ekonomskom usponu Španije nakon dugog perioda ekonomskih teškoća u poslednjoj deceniji i tokom pandemije?

– Od finansijske krize 2008. godine, koja je prerasla u dužničku krizu, preko pandemije i rata u Ukrajini, Španija je prošla kroz duboke reforme koje su postavile temelje za sadašnji rast. Pored toga, geopolitička situacija se značajno promenila i trenutne ekonomske okolnosti više pogađaju proizvođačke zemlje koje se takmiče sa Kinom i drugim zemljama u razvoju i kod kojih je prisutna veća energetska zavisnost. Kriza iz 2008. godine pokazala nam je da se moramo okrenuti međunarodnom tržištu i da je neophodno da imamo manji deficit tekućeg računa.

Trenutni podaci govore sami za sebe. U 2024. godini Španija je imala suficit u platnom bilansu od četiri odsto BDP-a, pri čemu se ističe suficit u neturističkim uslugama od preko 100 milijardi evra, što je više nego prihod od turizma. Uopšteno govoreći, španske firme su se okrenule spoljnoj trgovini i sada izvoze i pružaju usluge širom sveta. To objašnjava zašto je Španija završila prošlu godinu sa rastom BDP-a od 3,2 odsto, četiri puta većim od proseka evrozone, a za ovu godinu se predviđa rast od 2,5 odsto, sve to u kontekstu opadajuće inflacije i rasta zaposlenosti, kao i zahvaljujući imigraciji – velikim delom iz Latinske Amerike – koja donosi visokokvalifikovanu radnu snagu. Postoje sektori poput naučnih i drugih stručnih delatnosti gde zaposlenost znatno raste.

Takođe, između 2018. i 2024. godine Španija je bila peta zemlja u svetu po broju investicionih projekata, posebno u sektoru obnovljivih izvora energije, a druga u svetu po novim projektima u oblasti solarne energije i energije vetra.

Istina je, takođe, da Španija još uvek ima određene slabosti. Na primer, javni dug je i dalje prilično visok, ali je od 2021. smanjen za više od 20 procenata zahvaljujući rastu i inflaciji, i sada je oko 100 procenata BDP-a. Istovremeno, došlo je do značajnog razduživanja privatnog sektora.

Još jedan problem je nezaposlenost, koja je trenutno između 10 i 11 odsto, ali se postepeno smanjuje. Sprovedeno je više radnih reformi koje su doprinele većoj stabilnosti na tržištu rada i omogućile otvaranje radnih mesta čak i pri nižim stopama rasta BDP-a. Trenutno Španija ima 21,7 miliona zaposlenih, zahvaljujući kvalifikovanoj imigraciji i razvoju stručnog obrazovanja, koje sa 1,2 miliona upisanih polaznika godišnje pruža veoma cenjenu specifičnu obuku.

Kakva je ekonomska strategija Španije do kraja ove decenije? Da li se plašite nove krize?

– Filozofski gledano, smatram da živimo u konstantnoj krizi. Ako pogledate period od Drugog svetskog rata do naftne krize – to je bilo 30 godina ekonomskog rasta. U Španiji, na primer, od 1993. do 2008. imali smo 15 godina neprekidnog rasta. Međutim, od 2008. se redom smenjuju finansijska, dužnička, a potom i ekonomska kriza povezana sa kovidom, rast cena energenata zbog rata u Ukrajini i trenutne turbulencije zbog carina koje je uvela administracija Donalda Trampa. Ukratko, živimo u stalnoj krizi koja nas tera da budemo fleksibilni, uz stalne reforme i prilagođavanje.

Strategija Španije za naredne godine definisana je Planom za oporavak, transformaciju i otpornost, kao odgovor EU na ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Plan ima dvojaki pristup: s jedne strane bazira se na postojećoj ponudi i zasniva na reformama za podsticanje rasta; sa druge strane bazira se na potražnji i zasniva na investicijama. Španija je svoje reforme i fondove za podršku usmerila ka ekološkoj i digitalnoj tranziciji. Ulaže se u energetsku efikasnost, održivu mobilnost, racionalizaciju potrošnje vode, nove sektore kao što su zeleni vodonik, a koristi imaju i mala i srednja preduzeća. Ovaj plan ima značajan uticaj na ekonomiju, kako na kratkoročnom nivou, kroz tekuću potrošnju, tako i na dugoročnom, u meri u kojoj povećava potencijalni učinak. Sve to obuhvata Agenda 2030, usvojena 2015. godine, sa ciljem ispunjavanja ciljeva održivog razvoja do 2030. godine.

Španski premijer Pedro Sančez nedavno je posetio Kinu i istakao važnost odnosa između EU i Kine u ovim turbulentnim vremenima. Može li Španija biti spona između EU i Kine i koliko jačanje tih veza može doprineti evropskoj ekonomiji i zelenoj tranziciji?

– Smatram da živimo u svetu velike međusobne zavisnosti i da je nemoguće odvojiti se od Kine. Ako pogledate odnose SAD i Kine, njihova bilateralna trgovina iznosi 600 milijardi evra. Bez obzira na carine, trgovina će se nastaviti. Ukratko, razdvajanje nije moguće, niti poželjno. Kina je ekonomski gigant, sa velikim kapacitetom za finansiranje, investiranje u projekte, liderstvo u istraživanju i razvoju – njena sredstva daleko premašuju budžete Španije ili Srbije.

Pritom ne treba zaboraviti značaj Kine u pogledu retkih minerala i sirovina neophodnih za poluprovodnike i solarne panele, ključne u ekološkoj i digitalnoj tranziciji. Zbog toga je logično sarađivati sa Kinom. Španski izvoz prema Kini iznosi 7,5 milijardi evra, dok uvoz prelazi 45 milijardi – što pokazuje da ima prostora i za rast španskog izvoza. Tokom nedavne posete premijera, kojom je obeleženo 20 godina strateškog partnerstva Kine i Španije, potpisano je sedam trgovinskih sporazuma za uklanjanje prepreka i podršku izvozu prehrambenih, zdravstvenih i kozmetičkih proizvoda, kao i sporazumi iz oblasti kulture i nauke.

Smatram da treba smanjiti kako carinske tako i necarinske barijere i sarađivati sa Kinom. Španija predstavlja, kao što ste spomenuli, ne samo vezu sa Kinom, već i sa ostatkom sveta zbog svog geostrateškog položaja, kao što je i bila tokom istorije – u vreme Al Andalusa je bila most prema Bliskom istoku, a posle otkrića Amerike uticaj se proširio i u ovom pravcu.

Kakva je ekonomska saradnja Srbije i Španije i kako se ona može unaprediti?

– Španija je oduvek bila više usmerena na Latinsku Ameriku i na Evropsku uniju. Zapravo, prema mom ličnom iskustvu otkako sam došao u Srbiju, uvideo sam da zemlje poput Nemačke, Francuske ili Italije imaju veći uticaj od Španije, što je i normalno, ali i manje zemlje poput Grčke, Austrije ili Slovenije takođe imaju značajnu ulogu, što se delimično može objasniti geografskom blizinom. Ipak, iako su za nas Balkan i njegovo tržište ranije bili veoma daleki, danas se ta udaljenost smanjuje – kako zahvaljujući direktnim letovima koji omogućavaju dolazak za tri sata, tako i zahvaljujući kulturološkoj bliskosti.

Španija se upoznaje sa Balkanom, a to se, u čisto trgovinskom smislu, prevodi u veći obim bilateralne razmene. Da navedem nekoliko primera: 2022. godine smo po prvi put premašili milijardu evra u bilateralnoj trgovini, dok se izvoz španske robe u Srbiju otprilike udvostručuje svakih pet godina. Nadam se da će nam ovaj napredak omogućiti da vidimo sve više španskih proizvoda i kompanija, što ide u korist obe zemlje. Takođe, kada je reč o saradnji, realizovali smo više projekata podrške javnoj upravi, u oblastima pravosuđa, unutrašnjih poslova i konkurentnosti, pri čemu su španski stručnjaci doprineli svojim znanjem i ekspertizom.

U tom smislu, ekonomsko-trgovinsko odeljenje Ambasade Španije u Beogradu doprinosi podsticanju interesovanja za srpsko tržište u Španiji – sa jedne strane kroz informativne aktivnosti: odgovaranje na upite, sektorske izveštaje ili specijalizovane seminare, i sa druge strane kroz uspostavljanje kontakata – povezujemo španske kompanije sa lokalnim distributerima, kako na našim događajima, tako i na sajmovima.

Uskoro ćemo učestvovati na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu sa nacionalnim štandom gde će španske kompanije predstaviti svoju ponudu, dok korak po korak radimo na tome da omogućimo da sve više proizvoda i firmi dođe ovde – od hrane do mehanizacije iz lanca vrednosti prehrambeno-prerađivačke industrije.

Dokle je Španija stigla u pogledu digitalizacije, odnosno razvoja digitalnog društva i veštačke inteligencije, kao nove snage koja će brzo i duboko promeniti svet?

– Digitalna transformacija se predstavlja kao promena epohe, a ne samo kao epoha promena, jer utiče na sve ekonomske sektore i na način na koji se povezujemo sa svetom. Ona podrazumeva, s jedne strane, nova kapitalna dobra, kao što su mašine ili dronovi, veći broj aplikacija i novih softvera, ali i promene u načinu rada i nove poslovne modele, što se ogleda u pojavi startapova.

Za razvoj modela digitalne tranzicije koji je uređen, pravičan i efikasan, potrebno je da ide ruku pod ruku sa ekološkom tranzicijom, jer digitalna infrastruktura – na primer, data centri koji troše veliku količinu energije, kao i novi poslovni modeli zasnovani na velikim podacima (big data) ili veštačkoj inteligenciji – zahteva održiv pristup.

Na kraju, još jedan ključni element digitalnog društva su ljudi. U središtu digitalne tranzicije ne smeju biti ni mašine ni ideje, već ljudi. Potreban nam je visoko specijalizovan ljudski kadar – ne samo inženjeri i IT stručnjaci, već i svaki radnik treba da poseduje određena znanja iz sajber bezbednosti ili programiranja. U Ekonomsko-trgovinskom odeljenju pomno pratimo poslovne prilike koje se mogu pojaviti u ovom sektoru, s obzirom na to da Španija ima snažan startap ekosistem, brojne kompanije koje pružaju poslovne usluge i usluge iz oblasti telekomunikacija, i da ulaže u data centre kao infrastrukturu za podršku ovoj revoluciji. Na primer, kada je reč o pametnim gradovima, vidimo da i Srbija ima potencijal za saradnju sa Španijom, ili čak u oblasti startapova, s obzirom na to da Srbija ima dinamičan digitalni ekosistem u oblasti gejminga, sa vrlo visokim tehničkim nivoom i odličnim inženjerima. Mislim da bi bilo korisno potražiti neki vid saradnje između dve zemlje koji bi nas mogao još bolje pozicionirati na globalnoj mapi.

Autor: Žikica Milošević

Tekst je objavljen u majskom broju štampanog izdanja Biznis.rs