Luksemburg ulaže najviše u istraživanje i razvoj, Rumunija na dnu liste

Ukupna izdvajanja za istraživanje i razvoj iz vladinih budžeta širom Evropske unije tokom 2021. godine iznosila su 109,25 milijardi evra, što je 0,8 odsto BDP-a, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). Ovo predstavlja povećanje od šest procenata u poređenju sa 2020. godinom (102,79 milijardi evra), odnosno rast od 35 odsto u poređenju sa 2011. godinom (81,14 milijardi evra).

Ovi statistički podaci pružaju uvid u prioritete koje vlade daju različitim aktivnostima javnog finansiranja istraživanja i razvoja.

Izdvajanja iz državnih budžeta za istraživanje i razvoj na nivou EU iznosila su u prošloj godini 244 evra po osobi, što je povećanje od 33 odsto u poređenju sa 2011. godinom (184 evra po osobi). Najviše je u ovaj sektor ulagao Luksemburg (689 evra po osobi), a zatim slede Danska (530 evra) i Nemačka (471 evra).

S druge strane, zemlje EU sa najnižim izdvajanjima za istraživanje i razvoj bile su Rumunija (19 evra po osobi), Bugarska (24 evra), Letonija (45 evra) i Mađarska (60 evra).

Tokom poslednje decenije najveći procenat povećanja budžetskih izdvajanja za istraživanje i razvoj evidentiran je u Letoniji (sa 14 evra po osobi u 2011. godini na 45 evra u 2021.), Grčkoj (sa 58 na 152 evra) i Mađarskoj (sa 30 na 60 evra).

Nasuprot tome, ova izdvajanja su se smanjila u Španiji (sa 155 evra u 2011. na 152 evra u 2021. godini).

Istraživanje i razvoj su ključni za mnoge politike na evropskom i nacionalnom nivou koje imaju za cilj povećanje konkurentnosti privreda EU i blagostanja njenih građana. Ova oblast predložena je kao pokretačka tema u Političkim smernicama za Evropsku komisiju od 2019. do 2024. godine.

Budžetska izdvajanja za nauku u Srbiji manja od 0,5 odsto

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u 2021. godini u Srbiji utrošeno 26,58 milijardi dinara (26.588.164.000) budžetskih sredstava za aktivnosti istraživanja i razvoja, što predstavlja povećanje od 5,3 procenta u odnosu na prethodnu 2020. godinu.

Dodaje se da je udeo ukupnih budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu u prošloj godini iznosio 0,42 odsto.

Najveći procenat ovih sredstava pripao je sektoru države (62,7 odsto), a zatim sektoru visokog obrazovanja (22,8 procenata). Sledi sektor inostranstva sa 11,1 odsto, nefinansijski (poslovni) sektor sa 2,1 procenat, dok je za neprofitni sektor bilo namenjeno 1,3 odsto sredstava.

Budžetom za istraživanje i razvoj za ovu godinu (pre rebalansa) planirano je nešto manje od 23 milijarde dinara (22.957.750.000).