Najneodrživija zgrada je ona koja se ne koristi

Iako smanjenje građevinskih aktivnosti može smanjiti karbonski otisak, realnost je da potreba za novim zgradama neće uskoro nestati. Ključ je u tome kako se te zgrade osmišljavaju i projektuju od samog početka, ističe poznati slovenački arhitekta Boštjan Vuga u razgovoru za Biznis.rs.

Bez energije i energetike se ne može ni u savremenoj arhitekturi, a o značaju energetske efikasnosti i ekologije u ovoj oblasti naš sagovornik kaže da se neprekidno teži ka stvaranju onoga što radije naziva “ekološkom arhitekturom”, a ne samo “održivom arhitekturom”.

“Ovaj pristup podrazumeva da se energetska efikasnost i održivost integrišu u samu suštinu dizajna arhitektonskog i materijalnog prostora. Naš cilj je da osiguramo dobrobit i komfor ljudi koji koriste te prostore, integracijom ekološke svesti od samog početka. To nazivam ‘svesnom ekologijom’. Naime, rezultat je da kada ljudi koriste zgrade dizajnirane ovim ekološkim pristupom, oni komuniciraju sa prostorom drugačije nego što bi to činili u standardnim dizajnima, gde se održivost i ekološka svest postižu dodavanjem tehničkih ili tehnoloških elemenata”, objašnjava čuveni slovenački arhitekta.

Građevinarstvo je poslednjih godina doživelo veliku ekspanziju, svedoci smo mnogobrojnih gradilišta, posebno u velikim gradovima.

“Projektovanje za buduću ponovnu upotrebu podrazumeva stvaranje struktura koje su prilagodljive, fleksibilne i sposobne da imaju više svrha tokom svog životnog veka. Ovaj pristup, poznat kao dizajn za prilagodljivost ili dizajn za rastavljanje, osigurava da zgrade mogu da evoluiraju sa promenljivim potrebama, bez potrebe za opsežnim rušenjem ili rasipničkim renoviranjem”, objašnjava naš sagovornik.

Da bi moderna arhitektura i građevinarstvo mogli da funkcionišu, investitori bi trebalo da pronađu način da ova oblast bude praktična i u smislu zaštite životne sredine, ali i upotrebe resursa.

Vuga ukazuje na pristup u skladu sa principima cirkularne ekonomije, gde se resursi koriste što je duže moguće, minimizirajući otpad i uticaj na životnu sredinu.

“Ova ideja možda čak nadmašuje važnost ponovne upotrebe postojećih zgrada, jer predviđa buduće potrebe i izbegava nedostatke projektovanja za jednu, ograničenu svrhu. Učeći iz procesa ponovne upotrebe i primenjujući te lekcije na novu gradnju, arhitekte i graditelji mogu da kreiraju prostore koji su dugoročno održiviji i otporniji”, kaže naš sagovornik.

Slovenački arihitekta smatra da njegove kolege treba da iskoriste svoje sposobnosti da postanu aktivni učesnici u društvenoj transformaciji.

“Umesto da samo nude rešenja, arhitekte su jedinstveno pozicionirane da definišu kako će se društvo razvijati. Ova proširena uloga znači da arhitekte moraju uvek uzimati u obzir fizičke, socijalne, političke i ekonomske uslove u kojima deluju. Na taj način mogu efikasno da utiču na razvoj društva u pravcu boljeg budućeg stanja. Ova perspektiva menja ulogu arhitekte iz pružaoca usluga u vizionarskog lidera. Arhitekte ne bi trebalo da samo odgovaraju na trenutne potrebe, već da predviđaju i oblikuju smer u kojem se društvo kreće. Razmatrajući složenu međuzavisnost ekoloških, društvenih, političkih i ekonomskih faktora, arhitekte mogu igrati ključnu ulogu u vođenju društva ka održivijoj i pravednijoj budućnosti”.

Boštjan Vuga biće jedan od deset predavača iz sveta arhitekture na predstojećem sedmom Kongresu i manifestaciji “Održiva arhitektura – energetska efikasnost”, koja se održava u Jugoslovenskoj kinoteci od 4. do 6. oktobra.

Kako je najavio, on će tom prilikom predstaviti ideju da održivost prevazilazi energetsku efikasnost, odnosno stav da je najneodrživija zgrada ona koja se ne koristi, bez obzira na njenu energetsku efikasnost.