Nakon fijaska na izborima za EP, Makron raspustio Narodnu skupštinu

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) najavio je raspuštanje Narodne skupštine, pozivajući na nove parlamentarne izbore nakon što je njegov tabor ubedljivo poražen od krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje na izborima za Evropski parlament.

Francuski predsednik rekao je da ne može da se pretvara da se ništa nije dogodilo, da ishod izbora za EU nije dobar za njegovu vladu i da je porast popularnosti nacionalista opasnost za Francusku i Evropu, prenosi Guardian. Izbori za Narodnu skupštinu (donji dom parlamenta) biće održani 30. juna i 7. jula.

Odluku o održavanju vanrednih izbora Makron je saopštio odmah nakon što su objavljene prve projekcije izbornih rezultata prema kojima je Nacionalno okupljanje osvojilo više od 30 odsto glasova, dok je Makron sa saveznicima dobio oko 15 odsto podrške.

Na čelu Nacionalnog okupljanja zvanično se nalazi mladi Žordan Bardela (Jordan Bardella), dok je osnivač i doskorašnji lider partije Marin Le Pen (Marine Le Pen) pozdravila Makronovu odluku o raspisivanju prevremenih izbora.

Vladajuća koalicija u Nemačkoj takođe je pretrpela težak poraz. Demohrišćanske CDU i CSU ostvarile su pobedu sa oko 29,5 odsto glasova, dok je na drugom mestu krajnje desničarska AfD sa oko 16,5 procenata, prenosi Deutsche Welle.

S druge strane, vladajuća SDP kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) dobila je oko 14 odsto, a njihovi koalicini parneri Zeleni oko 12,5 procenata glasova. Prema prvim ocenama analitičara to bi moglo da znači i kraj za evropsku Zelenu agendu.

Izlaznost u Nemačkoj bila je rekordno visoka, između 64 i 65 odsto, dok je procečna izlaznost širom EU iznosila oko 51 odsto od ukupno 373 miliona glasača iz 27 zemalja. Desnica i krajnja desnica ostvarile su pobede u Holandiji i Austriji, dok je u skandinavskim zemljama i Finskoj levica ostvarila pobede.

Stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni (Gorgia Meloni) ostvarila je najbolji rezultat sa oko 30 odsto glasova, dok je u Mađarskoj stranka Fides premijera Viktora Orbana dobila oko 43 odsto glasova, što je najviše u zemlji, ali slabije od 52 odsto koliko je stranka imala pre ovih izbora.

Od 12 mandata u EP koja pripadaju partijama iz Hrvatske, HDZ je osvojio polovinu, odnosno šest. SDP je na drugom mestu sa četiri osvojena mandata, a po jedno mesto pripalo je strankama Možemo! i Domovinskom pokretu.

Preliminarni rezultati pokazali su da će Evropske narodne partije (EPP) ostati najveća grupa stranaka u Evropskom parlamentu, sa predviđenim 181 mestom. Aktuelna predsednica Evropske komisije i kandidat EPP za novi mandat Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) izjavila je da će EPP izgraditi bastion protiv radikalnih snaga s desnice i levice.

Na drugom mestu je grupacija partija levog centra kojima se predviđa do 135 mesta u EP sa ukupno 720 mesta. Na trećem mestu su prorevroske liberalne partije sa više od 80 mesta, a za njima slede stranke krajnje desnice grupacije ID sa 62 poslanika uz 51 mesto koje je osvojila nemačka AfD. Evropski Zeleni računaju na 53 mesta, a nezavisne i nove partije na preostalih oko 50 mesta.
.