Nemačka ekonomija usporava Evropu

Reč je o slabom rastu u evrozoni koji je blizak stagnaciji i koji je, pre svega, posledica rasta usluga, a ne proizvodnje i industrije. Problem je Nemačka. Teškoće izazvane geopolitičkim problemima najviše se osećaju u nemačkoj ekonomiji, ocenio je za Biznis.rs Ivan Nikolić, viši naučni saradnik Ekonomskog instituta, u komentaru preliminarnih rezultata rasta BDP-a u evrozoni i EU u drugom kvartalu.

U drugom kvartalu 2024. godine sezonski prilagođeni BDP porastao je za 0,3 odsto, kako u evrozoni tako i u EU, u poređenju sa prethodnim kvartalom, prema preliminarnoj proceni koju je u utorak objavio Eurostat, statistički zavod Evropske unije.

U prvom kvartalu 2024. godine BDP je takođe porastao za 0,3 odsto u obe kategorije.

Ove preliminarne procene BDP-a zasnovane su na nekompletnim podacima i podložne su daljim revizijama. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, sezonski prilagođeni BDP povećan je za 0,6 odsto u evrozoni i za 0,7 odsto u EU u drugom kvartalu 2024. godine, nakon +0,5 odsto u evrozoni i +0,6 odsto u EU u prethodnom kvartalu.

Među državama članicama za koje su dostupni podaci za drugi kvartal 2024. godine, Irska je zabeležila najveći rast (+1,2 odsto) u poređenju sa prethodnim kvartalom, praćena Litvanijom (+0,9 odsto) i Španijom (+0,8 odsto). Najveći padovi zabeleženi su u Letoniji (-1,1 odsto), Švedskoj (-0,8 odsto) i Mađarskoj (-0,2 odsto). Godišnje stope rasta bile su pozitivne za osam zemalja i negativne za tri.

U poređenju sa prethodnim kvartalom, kao i sa drugim kvartalom prošle godine, nemačka ekonomija je oslabila za 0,1 odsto, a prema rečima Nikolića to je posledica njene otvorenosti.

„Nemačka ekonomija je najotvorenija. Ona je konstruisana za saradnju sa svetom, a sada je pogođena mnogim trgovinskim barijerama“, naveo je naš sagovornik.

Po njegovom mišljenju, problemi Evrope, a posebno Nemačke, nisu rešivi u kratkom roku.

„Sada je jasno da je nemačka ekonomija problem Evrope. Ona usporava evrozonu. A bez rešavanja globalnih problema, uključujući ratove, bojim se da će potrajati ova situacija koja nije dobra za Evropu u celini. Nemoguće je očekivati izolovano rešenje za krizu u kojoj se nalaze nemačka i evropska ekonomija. Dok se ne budu promenili odnosi s Kinom ne može se očekivati rešenje“, kazao je Nikolić.

Podaci od utorka pokazali su istu stopu rasta od 0,3 odsto kao i u prvom kvartalu, iako se po pravilu očekuje da drugi kvartal bude bolji od prvog. Rast u prvom kvartalu bio je promena u odnosu na period od pet kvartala stagnacije, kada se evropska ekonomija vrtela oko nule.

Nulti rast je posledica naglog rasta inflacije koja je potrošačima oduzela kupovnu moć. Cene energije su porasle nakon što je prekinut uvoz prirodnog gasa iz Rusije 2022. godine zbog rata u Ukrajini i evropskih sankcija, a globalna ekonomija se oporavila od pandemije, čime su zalihe delova i sirovina bile ograničene.

Iako su mnoga ograničenja u međuvremenu oslabila, Evropa se suočava sa dugotrajnim efektima dok novi radni sporazumi obnavljaju realne plate sa zakašnjenjem, a vladina podrška i poreske olakšice, usmerene na ublažavanje energetske krize, postupno se ukidaju. Vlade su se preusmerile na smanjenje deficita koji su porasli tokom energetske krize, prenosi AP.