Nemačka investirala 3,7 miliona evra „po medalji“ za Pariz – ali se nije isplatilo

Uprkos milionskim investicijama, broj medalja koje su nemački sportisti osvojili na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu je otrežnjujući, upozorili su ekonomisti Nemačkog ekonomskog instituta (IW), koji su izračunali da je savezna vlada za svaku medalju iz Pariza isplatila skoro duplo više subvencija sportskim udruženjima nego „po medalji“ iz Rio de Žaneira pre osam godina.

Nemački tim je sa 12 zlatnih medalja, 13 srebrnih i 8 bronzanih medalja završio na desetom mestu tabele prema broju osvojenih odličja, što je njegov najgori učinak od ujedinjenja 1989. godine, upozorili su istraživači IW.

Tokom proteklih deset godina, kako je objavljeno u studiji IW „Olimpijada: Više novca, manje dobitka“, savezna vlada je trošila sve više, pri čemu je potrošnja na promociju elitnog sporta porasla sa 44 miliona evra na nešto manje od 60 miliona evra nakon prilagođavanja inflaciji.

Računica IW tako pokazuje da je za Olimpijske igre 2016. godine u Rio de Žaneiru, savezna vlada uplatila oko 2,2 miliona evra sredstava sportskim udruženjima za svaku osvojenu medalju. Na Igrama u Tokiju suma je porasla na 3,2 miliona evra po medalji. U Parizu je to bilo 3,7 miliona evra, istakao je IW u saopštenju povodom objavljivanja studije.

Konačni rezultat na Olimpijskim igrama u Parizu pokazuje, međutim, koliko je sportsko finansiranje daleko od cilja, ocenili su autori studije.

„Zbog nedovoljne centralizacije, previše je igrača za stolom, a umesto da se resursi koncentrišu na obećavajuće discipline, novac se široko rasipa. Između 2021. i 2023. godine, Nemački atletski savez je dobio više novca od bilo kog drugog saveza, sa preko 30 miliona evra – i osvojio je samo četiri medalje u Parizu. Promocija mladih talenata takođe ne uspeva: nemačke sportske škole imaju sve manje kandidata“, ukazali su u tom radu.

„Nemačko finansiranje sporta je neefikasno i ne uspeva da postigne svoj cilj, a to je jačanje elitnog sporta na duži rok“, kaže ekonomista IV Melinda Fremerei (Fremerey).

Njen kolega i koautor studije Simon Gerards Iglesias smatra da, kao najveća evropska privreda i najmnogoljudnija zemlja, Nemačka samu sebe potcenjuje.

„Finansiranje sporta pati od iste bolesti koja pogađa ekonomiju: prečesto birokratija smanjuje tačnost vladinih mera“, smatra Iglesias.

Autori studije su, inače, za izračunavanje saveznih grantova po medalji koristili podatke o trogodišnjem finansiranju sportskih udruženja, a uzeli su i u obzir ovogodišnje nagrade po medalji – 20.000 evra za zlato, 15.000 evra za srebro i 10.000 evra za bronzu.