Nemačka odlaže planove za gašenje nuklearnih reaktora

Nekoliko meseci pre isteka roka za gašenje poslednjih nuklearnih reaktora u Nemačkoj, čime bi ta zemlja postala prva industrijska sila koja ne proizvodi nuklearnu energiju, vlada u Berlinu je bila primorana na još jedan politički preokret izazvan ruskim napadom na Ukrajinu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Nemačka vlada najavila je odlaganje gašenja dva od poslednja tri nuklearna reaktora u zemlji, za koje je planirano da budu isključeni u decembru, kako bi osigurala rad električne mreže tokom zime, ukazuje Times. Ona je mesecima insistirala da će poštovati dugogodišnje obećanje o gašenju preostalih nuklearnih elektrana do kraja ove godine.

Međutim, ističe londonski list, na suprotnu odluku je bila primorana mogućnošću nestanka struje u industrijskom srcu na jugu zemlje, ali i upečatljivom promenom u javnom mnjenju, koje se nekada u velikoj meri protivilo upotrebi nuklearne energije.

Ministar energetike Robert Habek (Robert Habeck) najavio je da će nuklearne elektrane Isar 2 u Bavarskoj i Nekarvesthajm blizu Štugarta biti isključene s mreže, ali da će nastaviti da rade kao „operativne rezerve“. Treći preostali reaktor Emsland na severozapadu zemlje biće isključen po planu.

Odluka o odlaganju dugogodišnjeg plana za ukidanje nuklearne energije predstavlja kompromis članova koalicione vlade u kojoj su i pristalice nuklearne energije i Zeleni koji su nastali iz antinuklearnog pokreta, ukazuje Wall Street Journal, prenosi Beta.

Ministar finansija i lider liberalne Slobodne demokratske partije Kristijan Lindner (Christian Lindner) rekao je da bi nuklearne elektrane trebalo da ostanu uključene na mrežu najmanje do 2024. godine, kada se očekuje da će Nemačka početi da dobija gas iz zalivskih država i SAD.

Poslednje smanjenje isporuka ruskog gasa s najavom iz Kremlja da snabdevanje neće potpuno obnovljeno sve dok „kolektivni Zapad“ ne ukine sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, gurnuo je cene gasa na rekordne nivoe, u vreme kada se Nemačka već muči s visokom inflacijom i dok se povećavaju strahovi od krize troškova života.

Vlada je u julu naložila stres test električne mreže kako bi se videlo koje su mere potrebne za očuvanje snabdevanja strujom, navodeći da je takvo ispitivanje potrebno zbog sve više „faktora neizvesnosti“ poput rata u Ukrajini koji je destabilizovao energetska tržišta, letnjih suša i rekordno niskih vodostaja reka, što je jedan od mnogih razloga zbog kojih ne rade francuske nuklearne elektrane.

Stres testom se došlo do zaključka da je kriza u elektroenergetskom sistemu u predstojećoj zimi „malo verovatna, ali se trenutno ne može potpuno isključiti“. Zbog toga su potrebne dodatne mere za sprečavanje nestašica struje izazvane stresnim situacijama na mreži i održanje dve nuklearne elektrane u rezervi jedna je od takvih mera.

Nuklearna energija je dugo bila polarizujuća emotivna tema u Nemačkoj. Protivljenje njenoj upotrebi je oblikovano antinuklearnim protestnim pokretom tokom Hladnog rata, kao i katastrofom u Černobilju 1986. godine. Bivša kancelarka Angela Merkel je na kraju, posle katastrofe u Fukušimi 2011, pristala na ukidanje nuklearne energije.