Novi namet na gas uznemirio građane Nemačke

U Nemačkoj je najavljeno uvođenje dodatnog nameta na gas od 2,4 evrocenta po kilovat-satu kojim nastoji da spase uvoznike od propasti. Mera je, međutim, izazvala oštre kritike i ocenu da će podići već podivljale troškove stanovništva i privrede.

Cena gasa je prerasla u dominantnu političku temu u Nemačkoj. Naime, zbog kompleksa ruskog napada na Ukrajinu i zapadnih sankcija, Nemačka više ne može da računa na izobilan, jeftin gas sa istoka. Nestašica preti, cena gasa vrtoglavo raste, a sa njom i troškovi, piše agencija DPA.

Novi namet najavilo je telo za regulaciju tržišta Trading Hub Europe (THE), zajednička kompanija svih nemačkih distributera gasa.

Poskupljenje treba da pomogne uvoznicima gasa, koji za ugovorene obaveze, umesto ruskog moraju da kupuju skuplji gas sa drugih tržišta i zato trpe ogromne gubitke.

Novi namet, uveden uredbom i oročen, na snagu stupa 1. oktobra, ali će se na račune preliti tek u novembru ili decembru, zbog zakona koji štite potrošače od promene ugovorenih cena. Posle toga, prosečno četvoročlano domaćinstvo koje troši 20.000 kilovat-sati energije, plaćaće godišnje 484 evra više.

Stručnjaci upozoravaju da će povećanje cene dodatno podgrejati inflaciju. Sebastijan Dulin (Sebastian Dullien) iz Instituta za makroekonomiju i privredni rast (IMK), sindikatima bliske Fondacije Hans Bekler (Hans-Böckler), je ocenio da će namet, ako se na njega nazida porez na dodatu vrednost inflaciju pogurati za jedan procentni poen. Bez dodavanja poreza na uvećanje računa, inflacioni efekat će, prema njegovoj oceni, stati na plus 0,8 odsto.

Nemačka vlada je obećala da će se odreći naplate poreza na dodatu vrednost na razliku i tako ublažiti udar na novčanike građana.

Nije, međutim, jasno je li to moguće pod propisima Evropske unije. Ekspert za privrednu politiku opozicionih demohrišćana (CDU), Julija Klekner (Julia Klöckner) ocenjuje da je vlada „prekasno shvatila“ da povećanje računa ide pod udar poreza.

„To su Habek i Lindner prespavali,“ rekla je Kleknerova agenciji DPA, govoreći o ministrima privrede i finansija, Robertu Habeku (Habeck) i Kristijanu Lindneru (Christian).

Šef CDU Fridrih Merc (Friedrich Merz) je konkretizovao problem. „U narednih nekoliko dana, 20 miliona potrošača gasa treba da dobije obaveštenje o nametu, ali zbog nerazjašnjenog pitanja hoće li plaćati porez na dodatu vrednost na uvećanje računa, ne mogu znati koliko će da plate,“ rekao je Merc. „Ovakvim postupkom vladajuća koalicija je prokockala poverenje,“ dodao je, ocenivši da predstoji „haos“ sa računima.

Lider partije Levica Martin Širdevan (Schirdewan) je meru opisao kao dokaz „anti-socijalnog kursa“ vlade i pozvao na proteste. „Već sam najavio vruću jesen protesta protiv socijalne zime i savezne vlade,“ rekao je on u Berlinu.

Habek, koji je odranije potrošačima najavio da se pripreme za uvećanje računa za gas od nekoliko stotina evra godišnje, sada je rekao da je EU zamolio za izuzetak, odnosno da Nemačkoj dozvoli da ne oporezuje uvećani deo računa. „Ako to ne uspe, osmislićemo mehanizam za poravnanje,“ dodao je, opisavši namet kao „gorak lek.“

On je rekao da preraspodela troškova neophodna za bezbedno snabdevanje energentima. Preduzeća time, međutim, deo uvećanih troškova nabavke prebacuju na krajnje potrošače.

Prema njegovim rečima, dodatne izdatke za uvoz gasa THE je prijavilo 12 uvoznika. Oni do 1. aprila 2024. godine, odnosno isteka važenja novog nameta, traže 34 milijarde evra, odnosno pokriće za 90 odsto uvoza.

Inače, veliki uvoznik gasa uz Nemačku, Uniper, već je od vlade dobio devet milijardi evra stendbaj kredita. Vlada je i ušla u kapital kompanije, što je dalo finansijsku injekciju od još 7,7 milijardi.

Habek je ponovio da podizanje cene „nije nipošto lak korak“, ali je neohodan da se obezbede grejanje i snabdevanje privatnih domaćinstava energijom, kao i održanje privrede. Bez tog nameta, „bila bi ugrožena sigurnost snabdevanja“.

Institut nemačke privrede (IW) računa da će novi namet industriji povečati troškove za 5,7 milijardi evra. Posebno će biti pogođeni energetski intenzivni delovi industrije, ocenio je u ponedeljak stručnjak za energetiku iz IW, Tilo Šefer (Thilo Schaefer). „Pošto je tu potrebno posebno mnogo gasa, taj deo industrije će novim nametom biti i najteže pogođen“, rekao je Šefer, precizirajući da je reč o hemijskoj i metalskoj industriji i industriji prerade stakla, keramike i minerala.

„Te tri grane snosiće više od polovine dodatnih troškova“, ocenio je Šefer.