Novi problem za nemačku privredu u recesiji

Vodostaj Rajne toliko je nizak da postoji opasnost od obustavljanja plovidbe. Bude se sećanja na sušnu 2018. godinu, a to bi moglo da izazove još veće probleme nemačkoj privredi koja je ionako u recesiji, prenosi Deutsche Welle.

Nizak vodostaj Rajne ometa saobraćaj po najvećem rečnom putu u Nemačkoj, pre svega saobraćaj teretnih brodova.

„Rečni brodovi ne mogu više da koriste svoj pun kapacitet tereta”, kaže Roberto Špranci (Roberto Spranci), predsednik Uprave brodarskog udruženja DTG u izjavi za agenciju Reuters.

Ekonomisti strahuju da bi duži period niskog vodostaja otežao oporavak nemačke privrede, piše Blic.

„Ako bi vodostaj u nastavku godine bio nizak kao 2018. godine ili 2022. godine, to bi otežalo oporavak konjunkture”, izjavio je, takođe, za agenciju Reuters Mark Šatenberg (Marc Schattenberg) iz Deutsche Bank Research. Ako ne bi bilo sirovina, kao nafte, gasa ili građevinskog materijala, proizvodnja bi zapala u krizu.

I 2022. godine je loša konjunktura ostavila vidljive tragove na Rajni i drugim plovnim rekama, kao i obrnuto. Rečna plovidba je, prema navodima državnog Zavoda za statistiku, između ostalog i zbog niskog vodostaja, prošle godine transportovala najmanje tereta još od ponovnog ujedinjenja Nemačke. Transportovano je 182 miliona tona tereta, 6,4 odsto manje nego 2021. godine.

Ekonomski stručnjak Štefan Kots (Stefan Kots) iz Instituta za svetsku privredu u Kilu ukazuje na bolne posledice po privredu zbog niskog vodostaja Rajne.

„Proračuni posledica niskog vodostaja Rajne 2018. godine pokazuju da industrijska proizvodnja opada za jedan odsto, ako vodostaj na mernoj stanici Kaub u srednjem toku Rajne padne ispod 78 centimetara i tako ostane 30 dana”, objasnio je Kots za portal magazina Zeit.

Industrijska proizvodnja 2018. godine, kada je zabeležen negativni rekord vodostaja, pala je za oko jedan i po odsto. Preračunato na čitavu godinu, nizak vodostaj je koštao oko 0,4 odsto ukupnog BDP. Ali, tadašnja situacija ne može se „jedan kroz jedan preneti na današnju“, kaže Kots. Nivo s koje je nemačka industrijska proizvodnja tada padala bio je mnogo veći nego što je danas.

Negativne posledice poremećaja u isporukama robe za nemačku industriju naročito su loše. „Industrijska proizvodnja je zbog poremećaja u isporuci robe do nedavno bila sedam odsto niža od nivoa koji bi mogla da ima s obzirom na postojeće naloge“, naglašava Kots.

„Trenutno stvar dodatno pogoršava to što nizak vodostaj dolazi u vreme kad je stanje s lancima snabdevanja ionako napeto”, izjavio je Kots za list Süddeutsche Zeitung.

Svako dalje opterećenje zakočilo bi konjunkturu. S obzirom na to da jaz između ponude i potražnje postaje sve veći, svako sprečavanje proizvodnje povećava cene.

„S tačke gledišta inflacije, tu se ne radi samo o posledicama rasta transportnih troškova ”, upozorava Kots.

Brodovi još uvek voze nemačkim rekama, ali ne može se predvideti do kada će to tako biti, jer, za razliku od situacije kada je vodostaj previsok, vlasti u ovom slučaju jednostavno zabrane plovidbu rekama, bez obzira da li brodari hoće da plove ili ne.

„Mi i dalje plovimo, ali možemo da koristimo samo 25 do 35 odsto kapaciteta broda”, prenosi javni servis ARD izjavu direktora DTG-a Šprancija.

DTG ima oko 100 brodova koji plove Rajnom. „To znači da su klijentima često potrebna tri umesto jednog broda kako bi transportovali svoj teret“.

Za firme čija logistika je orijentisana na rečni transport, to znači i znatno veće troškove. Cena transporta tečnog gasa od Roterdama do Karlsruea trenutno košta oko 94 evra po toni, a u junu je bila 20 evra po toni.

I prošle godine, suša je ograničavala rečnu plovidbu. Transportni kapaciteti su delom smanjeni i za oko 50 odsto. Hemijski koncern BASF iz toga je izvukao pouku: u maju ove godine predstavio je specijalni brod „Stolt Ludwigshafen“. Dugačak je 135 metara, širok 17,5, a to znači da je osetno veći nego uobičajeni brodovi koji plove Rajnom. Ali, on može da prođe i kritičnim mestima na Rajni, čak i ako je vodostaj samo 30 centimetara. Pritom je natovaren sa 800 tona, tvrdi BASF. To je znatno više nego što može i jedan danas raspoloživi rečni tanker.

Kod srednjeg vodostaja, kapacitet transporta iznosi oko 2.500 tona, dvostruko više nego kod konvencionalnih rečnih brodova. Brod je građen prema načelima lakih plovila, ima trup koji je „hidrodinamički optimiran“, tri elektromotora i deset magacina od nerđajućeg čelika. Maksimalni transportni kapacitet broda „Stolt“ iznosi oko 5.100 tona, tvrde u BASF-u.

U međuvremenu, brojni privrednici zahtevaju da korito Rajne, a naročito na problematičnom mestu, između Sankt Goara i Majnca, bude produbljeno. Hridi bi trebalo da budu uklonjene, a uređenjem korita voda bi trebala da bude usmeravana od obala ka sredini. Savezni ministar saobraćaja (FDP)  Folker Vising (Volker Wissing) izjasnio se za to još dok je bio ministar u pokrajini Rajna-Palatinat. Ali, Zeleni, koji su sa FDP-om u koaliciji na saveznom nivou, sprečavaju da taj projekat dospe na spisak važnih građevinskih projekata.

I zaštitnici životne sredine, kao i brojne opštine uz Rajnu, protive se produbljenju korita reke. Oni strahuju od promene izgleda okoline i štete za ekološki sistem. Organizacija za zaštitu životne sredine i prirode (BUND) poručuje da je bolje prilagoditi brodove reci, nego reku brodovima.