Obavezni vojni rok nemačku privredu može da košta do 70 milijardi evra

Tema vraćanja obaveze služenja vojske u Nemačkoj mesecima se intenzivno razmatra u politici i javnosti. Ekonomisti uticajnog instituta Ifo u sredu su upozorili i na ekonomski efekat.

Naime, zavisno od scenarija, takav potez nemačku privredu će koštati između tri i 70 milijardi evra, izračunali su eksperti instituta, a prenosi agencija Dpa.

Nemačka je 2011. godine ukinula obavezni vojni rok, uz izuzetak ratnog stanja ili direktne pretnje sukoba. Ruski napad na Ukrajinu izvukao je na svetlo sve slabosti nemačke vojske, uključujući i manjak osoblja. Upravo to je rasplamsalo raspravu o vraćanju obaveze vojne službe.

Ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) nedavno je predstavio i nacrt modela regrutacije za dopunu jedinica undesvera. Njegov plan ne predviđa opštu regurutaciju, nego pozivanje mladih kandidata po osnovu upitnika koje svi treba da popune. Sam ministar je za to izmislio kovanicu „selektivna vojna služba“.

Prema predlogu, to Bundesveru treba da pomogne tako što će pozivati samo „najsposobnije, najpogodnije i najviše motivisane“.

Program bi trebalo da počne dogodine i svake godine u vojsku odvede deo od oko 400.000 regruta. Inicijalno, to bi trebalo da bude 5.000 vojnika, a kasnije više.

Model predviđa osnovnu vojnu obuku od šest meseci, uz mogućnost dobrovoljnog produžetka do najviše 17 meseci.

Ifo je analizirao tri moguća scenarija. Ako obavezni vojni rok bude važio za celu generaciju po godištu, sa stope privrednog rasta skinuće najmanje 1,6 odsto, odnosno koštaće 70 milijardi evra.

Regrutacija četvrtine generacije koštaće oko 17 milijardi, a ako vlasti u vojsku pozovu jednog od 20 iz generacije, trošak pada na tri milijarde, procenio je Ifo.