Omnibus paket EU ugrožava temelje održivog poslovanja: Radnici na kraju lanca ostaju nevidljivi

Dugo očekivane evropske Direktive – o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) i dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD) – predstavljale su nadu za pravednije globalne lance snabdevanja, posebno u osetljivim sektorima poput tekstilne industrije.

Ove dve regulative bile su odgovor Evropske unije na zahteve civilnog društva, sindikata i potrošača da velike kompanije konačno preuzmu odgovornost za uslove rada i uticaj na životnu sredinu, ne samo u Evropi, već duž celokupnog globalnog lanca vrednosti – od fabrike do prodavnice.

Međutim, kako navode iz Centra za politike emancipacije (CPE), Evropska komisija je iznenada uvela novi predlog – takozvani Omnibus paket – koji, po oceni brojnih organizacija za zaštitu radničkih prava, preti da poništi ključne pomake koje su ove direktive donele.

Direktiva o izveštavanju o održivosti (CSRD) uspostavila je jedinstvene standarde izveštavanja za kompanije koje posluju u EU, stvarajući transparentniji i uporediviji sistem informisanja javnosti o uticaju firmi na društvo i prirodu. Nasuprot tome, CSDDD je išla korak dalje – pozivala je na konkretne akcije. Kompanije više ne bi mogle da se skrivaju iza neznanja kada je reč o kršenju ljudskih prava u njihovim lancima snabdevanja – imale su dužnost da aktivno istraže i spreče takve pojave.

Ova Direktiva bila je inspirisana međunarodnim principima poput vodećih principa UN o biznisu i ljudskim pravima i smernicama OECD-a za odgovorno poslovanje. Njena vrednost nije bila samo u simbolici, već i u konkretnoj regulaciji: obavezivala je kompanije da provere ceo lanac snabdevanja, da identifikuju rizična mesta i da ne zatvaraju oči pred eksploatacijom u siromašnijim delovima sveta.

Omnibus: pojednostavljenje ili korak unazad?

Zvanično, cilj Omnibusa jeste „pojednostavljenje“ primene regulative. U praksi, međutim, predlog Komisije izazvao je burne reakcije.

“Umesto celovitog pristupa riziku u lancu snabdevanja, novi predlog sužava fokus na dobavljače prvog reda – ostavljajući sve druge, uključujući one u najranjivijim sredinama, van radara dok ne postoje ‘verodostojne informacije’ o mogućim kršenjima”, navode iz CPE.

U prevodu – ako nema čvrstih dokaza o zloupotrebama kod udaljenijih podizvođača, kompanije nisu dužne da išta preduzmu. To otvara prostor za sistemsku neodgovornost i slabljenje osnovnog principa preventivne zaštite ljudskih prava.

Organizacija Clean Clothes Campaign, mreža koja se bori za dostojanstvene uslove rada u tekstilnoj industriji, upozorava da ovaj predlog ne samo da obesmišljava CSDDD, već i uvodi dodatne komplikacije u sam sistem. Umesto smanjenja birokratije Omnibus bi mogao proizvesti više administrativnog opterećenja za kompanije, koje sada moraju da procenjuju „verodostojnost informacija“, da prikupljaju kaskadne garancije od nižih nivoa dobavljača, ali bez realne kontrole nad njihovim delovanjem.

Ko zaista plaća cenu?

Posebno zabrinjava to što predlog zabranjuje kompanijama da traže podatke za dubinsku analizu od firmi sa manje od 500 zaposlenih, a upravo su takve kompanije često najproblematičnije kada je reč o radnim uslovima i poštovanju prava.

Iskustva iz primene sličnog zakona u Nemačkoj potvrđuju da fokusiranje isključivo na dobavljače prvog reda vodi ka neefikasnim analizama koje propuštaju najveće pretnje. Privredni subjekti tada svoje resurse troše na proveru partnera sa relativno niskim rizikom, dok se prave zloupotrebe i dalje dešavaju na skrivenim mestima u lancu.

Dok Komisija brani Omnibus kao tehničko usklađivanje i administrativno rasterećenje, organizacije civilnog društva zahtevaju povratak na izvorne ciljeve CSDDD-a. Clean Clothes Campaign poziva članove Evropskog parlamenta i vlade država članica da odbace predlog u sadašnjoj formi i da insistiraju na zaštiti onih koji su najugroženiji – radnika na krajevima globalnog lanca.

“Ako se izjalove napori da se Direktiva zadrži u svom izvornom duhu, rizikujemo da održivost postane samo još jedna prazna reč u korporativnim izveštajima. A radnici u tekstilnim fabrikama širom Azije, Afrike i Latinske Amerike opet će ostati nevidljivi”, navodi se u analizi.

Kazne bez pravila – poziv na „forum shopping“

Jedan od ključnih mehanizama Direktive bila je mogućnost da nacionalna nadzorna tela izriču kazne kompanijama koje ne poštuju obaveze. Kazne su morale iznositi najmanje pet odsto ukupnog neto prihoda,

Ipak, Omnibus briše i ovaj deo – nema više usklađenih smernica za visinu kazni. Svaka članica će moći da propisuje šta hoće, pa se otvara prostor za takozvani „forum shopping“ – kompanije će birati da registruju sedište u onim državama koje nude najniže kazne. Iskustvo pokazuje da ovakav sistem ne funkcioniše – EU već ima slične primere sa Uredbom o konfliktim mineralima, regulacijom drvne industrije i Direktivom o nepoštenim trgovačkim praksama, gde su kazne varirale do neprepoznatljivosti od zemlje do zemlje.

U svom izvornom obliku, Direktiva je predviđala uključivanje širokog spektra zainteresovanih strana – sindikata, organizacija civilnog društva, lokalnih zajednica – u sve ključne faze.

Komisijin Omnibus, međutim, uvodi restriktivniji pristup, kompanije bi trebalo da se konsultuju isključivo sa onima koje direktno pogađaju njihove aktivnosti, isključujući NVO i civilno društvo.

“Uklonjena je i obaveza konsultacija u dva ključna trenutka – kada kompanija prekida poslovni odnos i kada se razvijaju indikatori za praćenje efekata. Na taj način značajan deo stručne i nezavisne kontrole biva isključen iz procesa. Dok izvorna Direktiva zahteva redovno – najmanje godišnje – ažuriranje politika dubinske analize, kako bi kompanije bile u toku sa promenama u poslovanju i rizicima, Omnibus predlog ovaj rok produžava na pet godina. U dinamičnom poslovnom okruženju ovakav tempo ažuriranja je besmislen. Preduzeća bi mogla da ignorišu važne promene na terenu i nastave sa praksama koje prouzrokuju štetu, bez ikakvih sankcija”, stoji u analizi.

OECD smernice, kao i drugi međunarodni standardi, jasno naglašavaju potrebu za redovnim, fleksibilnim i prilagodljivim ažuriranjima – kad god se rizici promene.

Predlog Omnibusa pokušava da pojednostavi i CSRD – standarde izveštavanja. Predviđa se eliminisanje sektorskih specifičnih pokazatelja, i prelazak sa narativnih na kvantitativne pokazatelje. Time se zanemaruje činjenica da su u rizičnim industrijama (na primer tekstil, rudarstvo, poljoprivreda) upravo narativni pokazatelji ključni da se prikažu pravi problemi, jer brojke često ne govore celu priču.