Pad popularnosti budućeg kancelara Merca i njegove CDU

Desničarska partija AfD (Alternativa za Nemačku) prvi put se pojavila kao najjača politička snaga u Nemačkoj, prema anketi koju je u sredu objavio Ipsos. AfD je porastao na 25 odsto podrške, što je skok od tri procenta u poslednjih mesec dana. U isto vreme, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Fridriha Merca (Friedrich Merz) pala je za pet odsto na 24 procenta.

Fridrih Merc, konzervativni lider i budući kancelar, od februarske pobede na izborima suočava se sa padom popularnosti, naročito zbog kontroverzne odluke da Nemačku uvede u program zaduživanja od 1.000 milijardi evra, finansiran dugom. Ipsos navodi da je CDU izgubila poverenje birača zbog promene kursa u vezi sa budžetskom politikom, prenosi Financial Times.

Prema anketi koju je u utorak objavio RTL, manje od trećine ispitanika veruje da bi Merc bio dobar kancelar, što je pad sa 40 procenata u odnosu na prethodni mesec.

„Građani žele pravu političku promenu, a ne još jednu ‘vladu kontinuiteta’ stranaka CDU i SPD“, izjavila je kopredsednica stranke AfD, Alis Vajdel (Alice Weidel).

Na februarskim izborima Mercova CDU osvojila je 28,5 odsto glasova, ali pod pritiskom sve složenije geopolitičke i ekonomske situacije mora brzo da zaključi koalicione pregovore sa Socijaldemokratama (SPD). Insajderi iz stranaka SPD i CDU tvrde da će dogovor najverovatnije biti objavljen u sredu, a zatim sledi dvonedeljno glasanje među članovima SPD-a. Ako se dogovor potvrdi, Merc bi mogao da postane kancelar početkom maja.

Odmah nakon izborne pobede, Merc je iskoristio stari saziv parlamenta kako bi ukinuo ograničenje zaduživanja iz ustava, omogućivši neograničeno zaduživanje za potrebe odbrane. U novom Bundestagu, gde AfD i krajnje leva partija Die Linke zajedno imaju više od trećine mandata, ta reforma verovatno ne bi prošla jer ne bi bilo potrebne dvotrećinske većine.

Zauzvrat za podršku SPD-a u vezi sa odbranom, dogovoreno je i formiranje infrastrukturnog fonda od 500 milijardi evra tokom 12 godina, radi modernizacije puteva, bolnica i škola. Ukupni paket, koji bi mogao dovesti do zaduživanja Nemačke u iznosu od 1.000 milijardi evra u narednoj deceniji, predstavlja tektonsku promenu u fiskalnoj politici zemlje.

Međutim, ovaj plan bi mogao biti ugrožen zbog američkih tarifa od 20 odsto koje su  uvedene na sav izvoz iz EU. Nemačka, čija ekonomija zavisi od izvoza u SAD (oko četiri odsto BDP-a), već tri godine se suočava sa stagnacijom zbog visokih troškova energije, manje potražnje iz Kine i konkurencije kineskih proizvoda.

U takvom okruženju, jačanje AfD-a ukazuje na ozbiljnu promenu političke klime u Nemačkoj, dok tradicionalne stranke gube oslonac među biračima.