Manja razlika među polovima kod zaposlenih u EU u sektoru kulture

Između 2015. i 2024. godine, razlika između polova u zapošljavanju u kulturi u Evropskoj uniju pala je sa 6,4 procentnih poena (pp) (53,2 odsto muškaraca naspram 46,8 odsto žena) na 0,8 pp u 2024. godini (50,4 procenta muškaraca naspram 49,6 odsto žena).

Ovi podaci označavaju najnižu razliku između polova u zapošljavanju u kulturi u poslednjoj deceniji i otkako su podaci dostupni (2011), objavila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

U 2024. godini, u 16 ​​zemalja EU, udeo žena zaspolenih u oblasti kulture premašio je udeo muškaraca, a najznačajnije u Letoniji i Estoniji, sa razlikama od 32,6 pp i 24,2 pp u korist žena, respektivno. Nasuprot tome, u 11 zemalja EU udeo zapošljavanja u kulturi bio je veći kod muškaraca, a najveći udeo je bio u Španiji i Italiji, sa oko 10 pp u korist muškaraca. Dok Grčka, Rumunija i Austrija gotovo da nisu imale razliku između polova u zapošljavanju u kulturi.

Iako se razlika između polova u zapošljavanju u kulturi značajno smanjila, ova ravnoteža se i dalje ne odražava na zarade. Najnoviji rezultati četvorogodišnjeg istraživanja strukture zarada pokazuju da je 2022. godine, na nivou EU, 16,1 odsto žena zaposlenih u odabranim kulturnim aktivnostima imalo niske plate (zarađivalo je dve trećine ili manje od nacionalne medijalne bruto satnice) u poređenju sa 11,2 odsto muškaraca zaposlenih. Ove brojke su u skladu sa onima za ukupnu zaposlenost: 17,1 odsto za žene naspram 12,6 odsto za muškarce.

Ova razlika je takođe očigledna kada se analizira po kulturnim aktivnostima, jer je udeo žena koje imaju nisku zaradu bio veći nego kod muškaraca u svim odabranim aktivnostima. Najneuravnoteženiji sektor bio je „štampanje i reprodukcija snimljenog materijala“, sa 25,9 odsto žena sa niskim platama u poređenju sa 12,4 procenta muškaraca. Ovu kategoriju pratila je „produkcija filmova, video i televizijskih programa, snimanje zvuka i izdavanje muzike“, sa 23 odsto za žene i 15,1 procenata za muškarce.