Pariz u riziku od perioda političke nestabilnosti

Veoma je upitno da li će u Francuskoj nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u nedelju, moći da se formira „politička“ vlada imajući u vidu podeljenosti i razlike između stranaka, ocenio je za Biznis.rs Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Biće veoma komplikovano da se napravi većina. Mislim da postoji realna mogućnost da se napravi tehnička vlada, koja bi podržavala politiku predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), pod određenim uslovima. Pokušaj formiranja ‘sanitarnog kordona’ prema Marin Le Pen (Marine Le Pen) i njenom Nacionalnom okupljanju, verovatno neće funkcionisati kao nekada ranije, u doba njenog oca (Jean-Marie Le Pen) i Žaka Širaka (Jacques Chirac)“, naveo je Cvijić.

Prema istraživanju koje je sprovela marketinška kompanija Harris Interactive, Nacionalno okupljanje neće uspeti da osvoji apsolutnu većinu od 289 od ukupno 577 poslaničkih mesta. To istovremeno ukazuje na to da će Francuska dobiti teško podeljenu Nacionalnu skupštinu, prenosi Financial Times. Zbog specifičnosti većinskog izbornog sistema, stranke se u drugom krugu udružuju u glasanju za jednog od kandidata koji ima najviše šanse da pobedi rivala iz Nacionalnog okupljanja.

Ako se prognoza za neizvesnu parlamentarnu većinu potvrdi na glasanju u nedelju, Francuska će ući u period turbulencija, jer nijedna frakcija neće obezbediti dovoljno mesta za formiranje vlade. Anketa je pokazala da će Nacionalno okupljanje imati između 190 i 220 mesta, a da će Novi levičarski front biti drugi sa 159 do 183 poslanička mandata. Makronovoj koaliciji Zajedno prognozirano je do 135 mesta u skupštini.

„Prognoze su nezahvalne, jer je sve moguće, pa i da Nacionalno okupljanje osvoji većinu potrebnu za formiranje vlade. To možda nije najverovatnija mogućnost, ali se ne može isključiti. S druge strane, ne mogu da zamislim koaliciju u kojoj su zajedno republikanci, zeleni, levičari, centisti i svi ostali nasuprot Nacionalnom okupljanju“, rekao je Cvijić.

Prema rečima našeg sagovornika, Makron je svojevremno srušio tradicionalnu političku podelu u Francuskoj što mu se sada obija o glavu. Cvijić je ocenio da bi novoformiranom levičarskom bloku, na čijem čelu je Žan Luk Melanšon (Jean-Luc Melenchon), više odgovaralo da se pozicionira za predsedničke izbore 2027. godine, nego da sada ulazi u vladu i rizikuje pad popularnosti.

„Politička scena je polarizovana kao nikada, a Makronova popularnost ubrzano opada. To su pokazali i nedavni izbori za Evropski parlament. Verujem da bi stranke radije ostale po strani i sačekale izbore 2027. godine i odlazak Makrona sa scene, nego što bi sa njim ulazile u političke koalicije. Zbog toga mislim da je tehnička vlada najrealnije rešenje“, istakao je Cvijić.

Podsetimo, u Francuskoj je 30. juna održan prvi krug parlamentarnih izbora na kojima je najviše glasova osvojilo Nacionalno okupljanje (33,14 odsto), ispred Novog levičarskog fronta sa 27,99 odsto i Makronove alijanse Zajedno koja je dobila poverenje 20,76 procenata birača. Republikanci su bili četvrti sa nešto više od deset odsto podrške, a svi ostali značajno manje.

Vanredne parlamentarne izbore raspisao je Makron nakon što je njegova opcija doživela poraz na izborima za EP početkom juna. Bila je to rizična odluka kojom je francuski predsednik iznenadio i svoje saveznike. Iz organizacionog odbora Olimpijskih igara, koje će biti održavane u Parizu od 26. jula do 11. avgusta, kritikovali su Makrona što je svojim „neodgovornim“ potezom izazvao političku nestabilnost, upozoravajući istovremeno na opasnost od pobede Nacionalnog okupljanja.