Popović: Očekujem opreznost ECB u vezi sa kamatnim stopama

Svaka inflacija kreće od samih inflatornih očekivanja, a smanjenje kamatnih stopa u ovom trenutku bi imalo upravo takav (inflatorni) efekat. Kako se očekuje stabilan period, uz skroman privredni rast, inflacija u evrozoni se približava ciljnom rasponu od 2,0 do 2,5 procenata, a nezaposlenost dostiže istorijski minimum od oko šest odsto. Opreznost, ipak, nije suvišna, ocenila je u razgovoru za Biznis.rs Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, povodom predstojećeg zasedanja Evropske centralne banke (ECB).

Da ECB nema razloga za žurbu smatra i većina evropskih ekonomista, prenosi Investing. Njih 85 odsto u anketama očekuje da će februarska odluka značiti zadržavanje postojećeg nivoa kamata. Mnogi od njih čak smatraju da će kamate ostati nepromenjene tokom cele naredne godine, iako je ekonomsko okruženje neizvesno.

Ipak, s obzirom na to da su kamate već niske, ECB ima dovoljno vremena da reaguje ako se uslovi na tržištu promene.

Nakon osam uzastopnih smanjenja kamatnih stopa od juna 2024. godine, depozitna stopa ECB spuštena je sa četiri na dva. Trenutno ključne kamatne stope iznose: depozitna stopa 2,00, glavna stopa refinansiranja 2,15 i stopa na marginalne kredite 2,40 procenata. Jedna od tema na sastanku biće i jačanje evra, kao i neizvesnosti u vezi sa trgovinskom politikom i pad inflacije, koja bi u januaru mogla da se spusti ispod dva odsto.

“U vreme donošenja odluke ECB o kamatnim stopama, situacija u evrozoni se često opisuje izrazom ‘otporna’,  jer uz skroman privredni rast od oko 1,5 odsto i inflaciju koja se kreće blizu cilja od dva procenta najbolje rešenje je upravo ono koje će primenjivati ECB, da kamatna stopa može biti promenjena samo ‘u zavisnosti od podataka’“, navela je Popović.

Prema njenim rečima, to je očigledna aluzija na agresivni nastup američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), koji viši neprestani pritisak na guvernera Federalnih rezervi da bez obzira na trenutno stanje privrede treba smanjivati referentnu kamatnu stopu.

Slična očekivanja od ECB vidljiva su i na finansijskim tržištima. Tržišta kamatnih svopova takođe ne računaju na promenu politike 5. februara i ne predviđaju značajnije smanjenje kamata tokom 2026. godine.  Jači evro, koji se trenutno kreće oko 1,19 dolara, čini uvoz jeftinijim i dodatno smanjuje inflatorne pritiske. Iako je evro prošle godine već znatno ojačao, stručnjaci smatraju da to zasad ne zahteva hitnu promenu monetarne politike.

Ipak, deo ekonomista ocenjuje da bi nastavak tog trenda mogao ponovo da otvori raspravu o smanjenju kamata, možda već u martu, ukoliko ECB proceni da je blago odstupanje inflacije ispod cilja jednako problematično kao i njeno prekoračenje.

Za sada se očekuje da predsednica ECB-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) zadrži oprezan ton i naglasi da se kurs evra pažljivo prati. Prema procenama pojedinih investicionih kuća, u 2026. godini mogla bi se dogoditi najviše jedno ili dva dodatna smanjenja kamata, ali samo ako to bude neophodno.

“Ne samo za evrozonu, ovakva politika ECB imala bi i ‘vaspitni’ pozitivan uticaj na svetsko finansijsko tržište”, zaključila je naša sagovornica.

Uprkos snažnijem evru, analitičari ističu da on postaje problem tek ako počne ozbiljno da ugrožava konkurentnost privrede, posebno u zemljama poput Nemačke, gde se za 2026. godinu prognozira skroman rast. Privreda evrozone je krajem 2025. godine pokazala prve znakove oporavka.

Bruto domaći proizvod porastao je za 0,3 odsto u poslednjem kvartalu, iznad očekivanja. Međutim, razlike među državama ostaju velike, Španija i Portugal beleže snažniji rast, dok su Francuska i Nemačka znatno sporije. Uprkos strukturnim problemima, ekonomisti ocenjuju da evrozona ulazi u fazu cikličnog oporavka.