Potražnja za gasom u EU pala za 13 odsto, potrošnja manja skoro za petinu

Nakon povećanja od 4,3 odsto u 2021. godini, potražnja za prirodnim gasom u Evropskoj uniji smanjena je prošle godine za 13,2 procenta, na 13,72 miliona teradžula (TJ), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Naglašava se da je ovo treća najniža potražnja registrovana od 2008. godine, otkako je Eurostat počeo da prikuplja mesečne podatke. Niže brojke zabeležene su samo 2012. godine, kada je iznosila 12,93 miliona teradžula, i 2014. godine sa 13,2 miliona TJ.

Uredbom Saveta EU o koordinisanim merama za smanjenje potražnje za gasom, koja je deo plana REPowerEU za okončanje zavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva, postavljen je cilj smanjenja od 15 procenata za period od avgusta 2022. do marta 2023. godine, u odnosu na prosek istog perioda tokom prethodnih pet godina, što je izazvalo smanjenje tražnje koje je sada vidljivo.

Naime, potrošnja prirodnog gasa u EU tokom ovih osam meseci pala je za 17,7 odsto u poređenju sa prosečnom potrošnjom od 2017. do 2022. godine.

Svi najveći potrošači prirodnog gasa su tokom prošle godine značajno smanjili svoju potražnju. Nemačka za 15,4 procenta na 3,07 miliona teradžula, Italija za skoro 10 odsto na 2,61 miliona TJ i Francuska za 9,6 procenata na 1,54 miliona TJ. Posmatrajući sve zemlje EU, potražnja je smanjena u većini, osim u Irskoj, gde je blago porasla za 2,1 odsto, i na Malti – rast od 1,4 odsto.

Što se tiče snabdevanja, ukupan uvoz prirodnog gasa u EU takođe je smanjen za 6,6 procenata, sa 24,67 miliona TJ u 2021. godini na 23,05 miliona TJ.

Norveška i Rusija su 2021. godine bile glavni izvori prirodnog gasa koji je dolazio u EU, sa sličnim procentima od blizu 24 odsto, a prošle godine je situacija bila sasvim drugačija. Norveška je bila izvor 24,4 procenta prirodnog, dok je Rusija na drugom mestu sa 15,3 odsto.

Slede Sjedinjene Američke Države sa skoro 10 odsto, Alžir sa više od osam procenata i Katar sa 6,7 odsto, za čijim je gasom bila pojačana potražnja u EU.

U poređenju sa 2021. godinom opao je i uvoz gasa iz Ukrajine, iz razumljivih razloga, za 5,7 odsto, ali i iz Nigerije za 0,3 procenata, dok je uvoz iz ostalih 10 najvećih partnera EU porastao.

Trendovi nafte i naftnih derivata u 2022.

Energetski sektor se prošle godine suočio sa ogromnim izazovima. Rat u Ukrajini i sankcije koje je EU uvela Rusiji imali su značajan uticaj na tržišta što je, zajedno sa prelaskom na obnovljive izvore energije i povećanjem cena nafte i gasa krajem 2021. godine, svima otežalo život.

S obzirom na to da je Rusija najveći dobavljač fosilnih goriva u EU, nafta je bila jedna od komponenti energetskog miksa na koje je sukob najviše uticao. Dok je potražnja ostala stabilna, uvoz nafte i naftnih derivata iz Rusije smanjen je sa 15,72 miliona tona na 6,25 miliona tona za samo 12 meseci.

U poređenju sa 2019. godinom, uvoz nafte iz Rusije opao je sa 207 miliona tona na 133,38 miliona tona u 2022. godini, odnosno za 36 odsto.

Ovo je stvorilo prostor za druge uvozne partnere EU da povećaju svoju ponudu nafte i naftnih derivata.

Tako su SAD povećale godišnji izvoz u EU za 25,81 milion tona (više od 60 procenata), Norveška za 16,7 miliona tona (37 odsto), Brazil za 8,7 miliona tona (čak 194 procenata), Angola za 4,1 milion tona (+57 odsto), i Ujedinjeni Arapski Emirati za 1,4 miliona tona (24 procenta).