Prihodi od poreza na životnu sredinu u EU pokazuju blagi porast u 2023.

Prihodi od poreza na zaštitu životne sredine u Evropskoj uniji iznosili su 341,5 milijardi evra u 2023. godini, u poređenju sa 334,6 milijardi evra u 2022. godini, što predstavlja povećanje od 2,1 odsto (6,9 milijardi evra).

Uprkos ovom povećanju, udeo poreza na zaštitu životne sredine u bruto domaćem proizvodu (BDP) EU opao je sa 2,4 odsto u 2010. godini na dva procenta u 2023. Tokom istog perioda, prihodi od poreza na zaštitu životne sredine kao udeo u ukupnim državnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa pali su sa 6,3 na 5,1 odsto, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

Na nivou EU u 2023. godini, korporacije su generisale najviše prihoda od poreza na zaštitu životne sredine, što je činilo 49,4 odsto od ukupnog iznosa. Većina ovog korporativnog doprinosa došla je od kompanija u proizvodnji, građevinarstvu, rudarstvu i komunalnim uslugama (23,6 procenata) i sektoru usluga (25,8 odsto).

Na nacionalnom nivou, korporacije su u proseku doprinele polovinom ukupnih poreskih prihoda u većini zemalja EU, sa najvećim udelom u Češkoj (81,2 odsto), Estoniji (80,3) i Rumuniji (79,1 odsto), a najnižim u Austriji (33,6 odsto), Luksemburgu (34,9) i Irskoj (38 odsto).

Domaćinstva su doprinela 48,3 odsto ukupnih prihoda od poreza na zaštitu životne sredine. U 15 zemalja EU domaćinstva su platila više od 40 odsto ukupnih prihoda od poreza na zaštitu životne sredine, varirajući između 41,5 u Mađarskoj i 60,3 procenta u Irskoj.

Samo u nekoliko zemalja nerezidenti su značajno doprineli prihodima od poreza zaštite životne sredine, sa najvećim udelom u Luksemburgu (48,7 odsto), daleko ispred Malte (17,4) i Austrije (14,1 odsto).