Privredni rast Srbije u velikoj meri zavisi od saradnje sa Nemačkom

Nemačka ekonomija se trenutno nalazi u blagoj recesiji ili, u najboljem slučaju, stagnira – u to više nema sumnje. Već tri uzastopne godine nije zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja presedan još od ponovnog ujedinjenja početkom devedesetih. Krajem maja ove godine Nemačka privredna komora (DIHK) objavila je rezultate ekonomske ankete sprovedene kroz svoju mrežu komora, iznoseći prilično pesimističnu sliku. Tom prilikom je navedeno: „Raspoloženje među kompanijama i dalje je negativno. Poboljšanje nije na vidiku. Nijedan od analiziranih pokazatelja ne sugeriše održiv oporavak cele privrede. Za čitavu 2025. godinu DIHK prognozira pad BDP-a od 0,3 odsto.“

Ovako trenutno stanje nemačke privrede, u kontekstu domaćih, regionalnih i globalnih izazova, ocenjuje Aleksander Markus, izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore. U razgovoru za Biznis.rs on govori o ekonomskoj perspektivi Nemačke u drugoj polovini 2025. godine, odnosu nemačkih i srpskih kompanija i mogućnostima za unapređenje saradnje, poslovnom ambijentu u Srbiji i potencijalnim investicijama.

Koji sektori u Nemačkoj pokazuju najveću otpornost i potencijal za oporavak ili rast?

– Sektor usluga i dalje beleži uglavnom pozitivne poslovne rezultate. Možda zvuči neočekivano, ali oblasti poput revizije, poreza i pravnih usluga pokazuju izuzetnu otpornost i stabilnost. Pored toga, odbrambena industrija trenutno beleži snažan rast – ne samo u Nemačkoj, već globalno. Sličan trend primećujemo i u širem domenu bezbednosnih delatnosti. Tema bezbednosti danas zauzima daleko istaknutije mesto u nemačkom društvu nego što je to bio slučaj ranije.

Koliko energetska tranzicija i zelene politike utiču na restrukturiranje nemačke industrije i kako se to odražava na partnere poput Srbije?

– Restrukturiranje energetskih izvora i prelazak na održive modele poslovanja predstavlja zajednički projekat cele Evropske unije, a ne samo pojedinačnih zemalja. U tom kontekstu, EU je već uplatila prvu tranšu sredstava iz Evropskog plana rasta u budžet Republike Srbije – reč je o 51,7 miliona evra u obliku zajmova pod povoljnim uslovima. Za dobijanje naredne tranše, Srbija će morati da sprovede određene reformske korake.

U Nemačkoj jedan od ključnih izazova ostaje visoka cena energije, koja je znatno viša u poređenju sa većinom drugih zemalja EU. To stvara pritisak na nemačku industriju u pogledu konkurentnosti, jer se isti proizvod često može proizvesti uz znatno niže energetske troškove u susednim državama. Kao odgovor na ovu situaciju, nova nemačka vlada donela je odluku o smanjenju poreza na energente za industrijske i proizvodne firme, što predstavlja pozitivan signal za privredu.

Ipak, energetska efikasnost i održivost prevazilaze granice – svi delimo ovu planetu. Kao što često ističu aktivisti: „Ne postoji planeta B“. Zbog toga je od suštinske važnosti da svi, kako pojedinci tako i kompanije, pažljivije pristupimo načinu na koji trošimo energiju i izvorima iz kojih je dobijamo.

Na tom polju iskustvo pokazuje da su nemačke kompanije među vodećima i u Srbiji kada je reč o energetskoj održivosti. Nemačko-srpska privredna komora posvećuje veliku pažnju ovoj oblasti i nudi niz obuka koje pokrivaju teme energetske efikasnosti i održivog poslovanja – od osnovnih kurseva, preko programa za edukaciju „Energetskih skauta“ u okviru projekta Young Energy Europe, pa sve do prestižnog EUREM programa za energetske menadžere – European Energy Manager), koji je razvijen i licenciran u Nemačkoj. Ovim putem obučavamo kako zaposlene u nemačkim firmama koje posluju u Srbiji, tako i njihove srpske partnere – sa ciljem da svi zajedno doprinesemo energetski efikasnijoj i održivijoj budućnosti.

Kako ocenjujete ekonomske odnose između Nemačke i Srbije danas? Gde postoji prostor za njihovo dalje unapređenje?

– Ekonomski odnosi između Nemačke i Srbije već godinama beleže stabilan i snažan napredak. Prošle godine je međusobna trgovinska razmena premašila devet milijardi evra. Posebno je značajno to što izvoz iz Srbije u Nemačku raste brže nego obrnuto, što pokazuje sve jaču integraciju srpske privrede u evropske tokove.

Trend rasta se nastavlja i u 2025. godini. Preliminarni podaci za prva četiri meseca pokazuju da je izvoz robe iz Srbije u Nemačku porastao za gotovo 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Nemačke kompanije imaju snažan uticaj na  privredu Srbije – kako kroz direktne investicije, tako i kao poslodavci. Trenutno zapošljavaju više od 80.000 ljudi širom zemlje. To je rezultat dugoročnog poverenja i međusobne saradnje.

Naravno, prostora za unapređenje uvek ima. Međutim, određeni izazovi mogli bi oblikovati tok daljeg razvoja. Među njima su aktuelna kriza u evropskoj automobilskoj industriji, kao i najavljeno neočekivano povećanje minimalne zarade u Srbiji od oktobra ove godine. U tom kontekstu, Srbija bi trebalo još aktivnije da traži nove investitore i da odlučnije promoviše svoju razvojnu priču. Uspeh koji je već ostvaren treba jasno komunicirati, jer je to snažan signal poverenja i potencijala za budućnost.

Kako nemačke kompanije trenutno gledaju na poslovni ambijent u Srbiji – administrativne uslove, tržište rada, predvidivost politike…?

– Kada je reč o firmama članicama Nemačko-srpske privredne komore, čak 88 odsto njih bi ponovo investiralo u Srbiji, što predstavlja izuzetno pozitivan pokazatelj poverenja u poslovno okruženje. Administrativni uslovi su generalno povoljni, a potreba za intervencijom postoji samo u izuzetno retkim slučajevima.

Međutim, tržište rada prolazi kroz određene promene. Kao što sam već pomenuo, politička odluka o vanrednom povećanju minimalne zarade, najavljena za oktobar ove godine, potpuno je neočekivana. U Nemačkoj je praksa drugačija, tamo o minimalnoj zaradi ne odlučuje politika, već nezavisna Komisija za minimalnu platu, koja okuplja predstavnike radnika i poslodavaca. Ova komisija vodi dijalog i donosi kompromisne odluke, nezavisno od političkog uticaja.

Zanimljiv je primer iz februara ove godin, nakon parlamentarnih izbora u Nemačkoj: jedna od stranaka koja je sada deo vladajuće koalicije obećala je konkretan iznos minimalne zarade. Ipak, komisija je odlučila drugačije. Doneta je odluka o povećanju minimalne plate za 8,4 odsto početkom naredne godine, a zatim za dodatnih pet procenata početkom 2027. godine, pri čemu nijedno od tih povećanja ne dostiže iznos koji je politički bio obećan.

Na koji način Nemačko-srpska privredna komora podržava nemačke firme koje žele da investiraju u Srbiji, ali i srpske kompanije koje žele da uđu na nemačko tržište?

– Najpre, u Nemačkoj redovno komuniciramo uspehe koje nemački investitori postižu u Srbiji. Ipak, Srbija je i dalje svojevrsni „skriveni šampion“, mnogim nemačkim kompanijama još uvek nedovoljno poznata. Naši trenutni napori uglavnom se oslanjaju na lične kontakte i učešće na konferencijama, ali jasno je da Srbija mora da ide korak dalje. Sada je vreme za pokretanje strateške i profesionalne marketinške kampanje na međunarodnom nivou, uz obezbeđivanje adekvatnih finansijskih sredstava kako bi kampanja imala stvaran uticaj.

Nemačko-srpska privredna komora deluje u oba pravca: sa jedne strane pružamo podršku nemačkim kompanijama koje razmatraju Srbiju u realizaciji novih projekata. Naše kolege putuju sa njima po Srbiji, pokazuju potencijalne lokacije, organizuju sastanke sa ključnim akterima i pružaju detaljne informacije o prednostima i izazovima vezanim za njihove konkretne projekte.

Sa druge strane, srpskim kompanijama zainteresovanim za ulazak na nemačko tržište pružamo relevantne informacije i kontakte. U Nemačkoj svaka savezna država (Bundesland) ima svoju regionalnu razvojnu agenciju koja pruža podršku srpskim kompanijama, a regionalne privredne komore takođe nude značajnu podršku. Poznajemo sve ključne kontakte u ovim institucijama i povezujemo srpske preduzetnike sa njima. Ukoliko kompanije nisu sigurne u koji region žele da investiraju, upućujemo ih na Nemačku trgovinsku i investicionu agenciju (Germany Trade & Invest), čije se sedište nalazi u Berlinu.

Gde vidite najveći potencijal za rast nemačke privrede, ali i za razvoj srpsko-nemačke privredne saradnje u narednih pet godina?

– Jedan od sektora koji je u Srbiji još uvek znatno nerazvijen jeste oblast obnovljivih izvora energije. U Nemačkoj, na primer, fotonaponska energija već čini oko 14 odsto ukupne energetske strukture. Postoji ogroman potencijal ukoliko se proizvodnja obnovljive energije decentralizuje, uključujući različite izvore i dobavljače. Takođe, nemački investitori aktivno traže mogućnosti za ulaganja u projekte obnovljivih izvora energije u inostranstvu.

Međutim, da bi Srbija privukla takve investitore neophodno je da se raskrsti sa aktuelnim sistemom kontrole energije. Upravo tu vidim značajne mogućnosti za buduću saradnju. Naravno, potencijala ima i u mnogim drugim oblastima.

Što se tiče Nemačke, s obzirom na globalne tokove sektor vojne industrije trenutno predstavlja najveći potencijal za rast, barem na kratki rok. Ipak, šanse za razvoj postoje i u brojnim drugim industrijama, posebno u oblasti veštačke inteligencije koja donosi revolucionarne promene. Pre pet godina fokus je bio na Internet of things i industrijskoj revoluciji 4.0, dok danas govorimo o veštačkoj inteligenciji, koja će u potpunosti transformisati način na koji poslujemo i radimo. Visokotehnološki sektor u Nemačkoj mnogo je razvijeniji nego što se pretpostavlja.

U skladu s tim, Nemačko-srpska privredna komora otvorila je vrata startapima kroz posebnu „startap članarinu“. Ovim članstvom mladi preduzetnici dobijaju pristup velikim kompanijama koje bi mogle biti zainteresovane za njihove inovativne tehnologije i nove poslovne koncepte.

Kako ocenjujete šanse Srbije za veći privredni rast u saradnji sa partnerima iz EU, posebno Nemačkom?

– Kao što sam ranije istakao, ekonomski rast Srbije danas u velikoj meri zavisi od bliske saradnje sa Nemačkom. To potvrđuju i dostupni podaci. Veliki deo aktuelnog rasta Srbije dolazi od kompanija sa nemačkim kapitalom koje posluju u našoj zemlji. Srbija se nalazi u procesu značajne tranzicije, od ekonomije zasnovane na niskim troškovima proizvodnje ka ekonomiji srednjeg nivoa troškova, što donosi i izazove i nove prilike.

Da bi se uspešno prilagodila ovim promenama, republička i lokalna vlast moraju preduzeti proaktivne mere. To podrazumeva privlačenje investitora koji mogu da usvoje i preraspodele kvalifikovanu radnu snagu, naročito stručnjake u sektoru proizvodnje automobilske opreme. Kako kompanije sve češće premeštaju poslovanje zbog rasta operativnih troškova, strateško planiranje postaje ključno.

Ova vrsta ekonomske transformacije nije bez presedana – zemlje poput Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske prošle su kroz slične faze pre više godina. Srbija sada treba da uči iz njihovih iskustava kako bi obezbedila nesmetanu i otpornu tranziciju. Iskreno se nadam da je država spremna za ovaj izazov i razvoj.

Koje su vaše preporuke za dalji razvoj privredne saradnje između Srbije i Nemačke?

– Prema ovogodišnjem istraživanju uslova poslovanja u Srbiji, koje sprovodimo već 20 godina, 49 odsto ispitanika smatra da je integracija Srbije u EU izuzetno važna, dok dodatnih 39 odsto ocenjuje da je značajna. Ukupno, to je impresivnih 85 odsto prepoznavanja njene važnosti. Istovremeno, među glavnim oblastima nezadovoljstva ističu se spor tempo pristupanja EU, koji je na drugom mestu nakon zabrinutosti oko nedovoljnih napora u borbi protiv korupcije i kriminala.

Ovi podaci jasno pokazuju da Srbija mora konačno ispuniti svoje obaveze. Napredak u ovom pravcu predstavljaće ključnu prekretnicu za dalji razvoj nemačko-srpske privredne saradnje.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs