Sat rada u EU prosečno košta 30,5 evra, najskuplji u Luksemburgu

Poslodavci u industriji i uslužnim delatnostima u Evropskoj uniji plaćali su 2022. godine za sat rada u proseku 30,50 evra, a najskuplji su bili troškovi rada po satu u Luksemburgu, i to 50,90 evra.

Nemački Savezni zavod za statistiku Destatis saopštio je danas da je Nemačka, sa prosečnim troškovima rada po satu od 39,50 evra, bila na sedmom mestu među 27 članica EU. Na tom mestu se nalazi još od 2019. godine.

Prosek u 20 članica EU koje kao zajedničku valutu koriste evro bio je 34,30 evra po satu.

Najvažnije komponente u ceni satnice su bruto plate zaposlenih, dnevnice i regres, ali i dodatni porezi i socijalni doprinosi koje poslodavac plaća državi, kao i njegovi izdaci za profesionalno usavršavanje, obrazovanje radnika i u slične svrhe.

Odmah iza Luksemburga po visini troškova rada po satu je Danska, sa 46,80 evra, a sledi Belgija sa 43,50. Ispred Nemačke su, sa neznatno višom cenom sata rada Francuska, Holandija i Švedska, a odmah iza nje je Austrija sa 39 evra. 

Na začelju je Bugarska u kojoj su poslodavci u 2022. u proseku plaćali po satu rada 8,20 evra. Ispred Bugarske su Rumunija (9,50), Mađarska (10,70) i Hrvatska (12,10 evra). Najbliža evropskom proseku je Italija sa 29,40 evra.

Destatis navodi da je nemačka satnica u 2022. godini bila oko 30 odsto viša od proseka EU i da je taj odnos ostao relativno nepromenjen i u odnosu na 2021. godinu. Istovremeno, Nemačka je po visini cene sata rada u industriji sa 44 evra bila na četvrtom mestu u Evropi i 44 odsto skuplja od evropskog proseka.

Cena radnog sata dobija se kada se troškovi proizvodnje u jednoj godini podele sa ukupnim brojem radnih sati.

Prema podacima Zavoda za statistiku, troškovi rada po satu su u proteklih deset godina u EU porasli u proseku za 25 odsto, ili 6,10 evra, ali je taj rast bio veoma različit među zemljama članicama. S obzirom na nisku polaznu osnovu, procentualno najveći rast bio je u zemljama istočne i jugoistočne Evrope. Tako je od 2012. u Bugarskoj iznosio plus 141,2 odsto, Rumuniji 131,7 odsto, Litvaniji 122,0 odsto i Letoniji 103,3  odsto.

U apsolutnom iznosu, troškovi sata rada su u tom periodu najviše porasli u Luksemburgu – 15,40 evra. U Švedskoj je rast iznosio  2,80 evra, odnosno 7,5 odsto, a u Italiji 1,70 evra, odnosno 6,1 odsto. U Nemačkoj su troškovi rada po satu od 2012. porasli za 9,00 evra, onosno više od evropskog proseka.

Jedina zemlja u kojoj se cena rada po satu smanjila je Grčka, i to za 1,20 evra (7,6 odsto) u odnosu na 2012.