Sinhronizovano poletanje tri aviona izvedeno na aerodromu u Istanbulu

Aerodrom Istanbul postao je prvi evropski aerodrom koji je uspešno sproveo – istovremeno poletanje tri aviona sa tri paralelne piste, u okviru redovnih operacija.

Ova tehnički i logistički zahtevna operacija realizovana je 17. aprila i predstavlja novo poglavlje u evropskom i globalnom vazduhoplovstvu.

Tačno u 11:20 po lokalnom vremenu, tri aviona kompanije Turkish Airlines uzletela su u gotovo savršenoj sinhronizaciji:

Let TK2014, Airbus A321neo, poleteo je sa piste 36 ka Kajzeriju,

Let TK1957, Airbus A350-900, poleteo je sa piste 34L ka Amsterdamu,

Let TK6528, teretni let Boeing 777F, poleteo je sa piste 35L ka Almatiju.

Ovim poduhvatom Istanbul je postao jedina lokacija u Evropi gde se sprovodi ovakva vrsta operacija, koje se do sada primenjuju samo na nekoliko najmodernijih aerodroma u svetu, piše Aero.telegraf.rs. Projekat je podržan od strane Ministarstva saobraćaja i infrastrukture Republike Turske, a njegovu realizaciju pozdravili su i predstavnici Turkish Airlines i rukovodstvo aerodroma.

Ministar Abdulkadir Uraloglu istakao je da će ovaj sistem doprineti znatno bržem protoku saobraćaja i jačanju tehničkih kapaciteta Aerodroma Istanbul, koji već godinama važi za jedno od ključnih čvorišta u globalnom avio-saobraćaju.

Trostruke nezavisne operacije poletanja podrazumevaju istovremeno korišćenje tri paralelne piste za nezavisna poletanja i/ili sletanja, bez međusobnog uticaja. Sistem zahteva visoku preciznost kontrole letenja, široku fizičku separaciju pista i napredne navigacione tehnologije kao što su RNAV i ILS CAT III. Samo mali broj aerodroma u svetu, poput onih u Atlanti i Dalasu, koristi ovakav operativni model.

Uvođenjem trostrukih poletanja, Aerodrom Istanbul povećava svoj operativni kapacitet sa 120 na 148 avio-operacija po satu. To znači kraće vreme taksiranja, manje zadržavanja na zemlji i efikasniju obradu letova. Za Turkish Airlines, to donosi poboljšanje tačnosti polazaka, bolje iskorišćenje flote, smanjenu potrošnju goriva i optimizaciju operativnih troškova.

Dodatno, smanjenje vremena provedenog u fazama taksiranja i čekanja doprinosi i smanjenju emisije štetnih gasova, čime se ova inovacija uklapa u širu strategiju održivosti globalne avio-industrije.

Uvođenje novog režima poletanja zahtevalo je i reorganizaciju sistema kontrole letenja. Nova arhitektura vazdušnog prostora iznad Istanbula podrazumeva sektorisanu koordinaciju sa naprednim softverima za predikciju saobraćaja, kao i uvođenje automatizovanih bezbednosnih procedura koje olakšavaju rad kontrolorima i povećavaju nivo sigurnosti.