Špansko „novo ekonomsko čudo“ izaziva zavist širom Evrope

Možda je velika svetska ekonomija sa najboljim ekonomskim pokazateljima Indija, ali je najbolje brojke u Evropi ostvarila – Španija! Nekadašnja članica „PIGS“ i „PIIGS“ (Portugal, Italija, Irska, Grčka, Španija), kojoj su se severnjaci podsmevali 2012. godine i smišljali podrugljive akronime, sada te iste severnjake uči kako se vodi velika privreda.

I londonski The Economist priznaje da je do pre desetak godina Španija bila „sinonim za ekonomski neuspeh”, a da sada analiza brojki baš tog lista pokazuje da je pobednik 2024. godine. Donedavno su banke bile „na grbači“ države i sklone propadanju ako ih ta ista država ne spasi, a mladi su se iseljavali u Nemačku i Latinsku Ameriku ili su protestovali protiv mera štednje i nedostatka posla. Nekada su zgrade i aerodromi ostajali napola izgrađeni, a sada je u 2025. godini Španija na putu da postane najuspešnija privreda „bogatog sveta“.

Cifre ne lažu – privredni rast, inflacija, nezaposlenost, fiskalna politika, performanse berze – sve je to pomno sračunato u svetskim centrima za analizu privreda i Španija je (neočekivani) lider!

Sveukupni ekonomski rast i tempo otvaranja novih radnih mesta teče brže nego u Americi, koja je uvek dinamična po tom pitanju i čijoj robusnosti uvek zavidi ceo svet. To delimično ima veze i sa povratkom turizma na velika vrata – Španija je 2024. imala rekordnih 94 miliona posetilaca i sada se takmiči sa Francuskom, koja je zabeležila 100 miliona, da bude najveće svetsko inostrano turističko središte.

Četvrta po veličini ekonomija evrozone jeste iskoristila povratak turizma posle pandemije koronavirusa, ali to nije sve, jer potpuno je nemoguće da je neko tako lako prerastao Nemačku, Francusku, Italiju i Veliku Britaniju, zabeleživši povećanje BDP-a od 3,2 odsto prošle godine. Nasuprot tome, nemačka privreda se smanjila za 0,2 odsto u 2024, dok je Francuska porasla za 1,1 odsto, Italija za 0,5 procenata, a Velika Britanija za očekivanih 0,9 procentnih poena.

Zanimljivo je da su dobro prošle i Grčka i Irska, još dve članice nekadašnjeg nelaskavog kluba „PIIGS”, a dobro su poslovali i Danci, pre svega zbog pomame za novim lekovima za mršavljenje firme Novo Nordisk. No, Španci su to uspeli da urade dinamičnom i izbalansiranom politikom. Zanimljivo je da je Španija bila „zaslužna” za čak 40 odsto ukupnog privrednog rasta evrozone.

Finansijske usluge, tehnologija i investicije bili su faktori koji su pomogli Španiji da se vrati iz dubine pandemije, kada se BDP u jednoj godini smanjio za 11 odsto. Dug u odnosu na BDP pao je sa 120,3 odsto u 2020. na 107,7 odsto prošle godine, daleko brže nego u drugim velikim ekonomijama. U čemu je tajna i koje lekcije Španija može da da ostatku Evrope?

Prvi čas predavanja sastojao bi se od toga da se Evropa mane Trampovske fetišizacije proizvodnje i njenog vraćanja na svoju teritoriju. Španija se koncentrisala na usluge. Ona doduše ne dobija energiju od Rusije već iz Afrike, i nije tako pogođena uništenjem Severnog toka i sankcijama Rusiji, ali svejedno – proizvodnja je opala i u Španiji kao i u Nemačkoj (nešto manje). No, tu je turizam kao spas.

Španija takođe sve više izvozi konsultantske usluge i tehnološko znanje. Neturističke usluge porasle su sa oko 5,5 odsto BDP-a pre pandemije na 7-8 odsto, kaže banka BBVA, a precizno beleži The Economist. I u Srbiji je bolji uspeh postigla domaća IT industrija koja je izvezla svoje usluge, nego subvencionisanje malo plaćenih proizvodnih poslova na kojima smo godinama insistirali.

Najveća zemlja Iberije ostala je i otvorena. Nekada su mladi napuštali Španiju, a sada dolaze u nju. Od 2019. godine radna snaga u zemlji rođena u inostranstvu porasla je za oko 1,2 miliona (1,1 milion samo do 2022. do 2024), uglavnom iz Latinske Amerike (Kolumbija, Venecuela i Meksiko predvode ovaj trend). Ovde dolazimo do igre brojki jer ekonomija Španije jeste sedam procenata veća nego 2019. godine, ali svega tri procenta iznosi uvećanje kada ga prilagodimo povećanju broja stanovnika.

Ipak, i Kanada i Britanija su takođe preplavljene imigrantima, ali im BDP po stanovniku pada, a u Španiji raste. Za Španiju to i nije neki problem jer je prilično „prazna”, dok je Britanija zemlja sa ogromnom gustinom naseljenosti.

Španija ulaže novac u nacionalni železnički sistem (već ionako jedan od najboljih na svetu), zone niske emisije u gradovima, kao i u industriju električnih vozila i subvencije za mala preduzeća. Njen proces modernizacije je potpomognut sredstvima za oporavak nakon pandemije iz programa EU Next Generation.

Španija bi trebalo da dobije do 163 milijarde evra do 2026. godine, što je čini najvećim primaocem ovih sredstava pored Italije.

Ali, Španija mudro investira novac. Proizvodnja zelene energije u zemlji se vidi kao još jedan povoljan faktor, ne samo za garantovanje električne energije, već i za podsticanje investicija. Španija ima drugu po veličini infrastrukturu obnovljive energije u EU, prema podacima do kojih je došao BBC.

I poslednje – ne zatvarajte vrata Kinezima! Španci ne smatraju, kao Tramp i neki u Evropi, da su Kinezi glavna pretnja, već – šansa. Kineske firme su investirale mnogo. Na primer, Stellantis i CATL, kineski proizvođač baterija, najavili su još 10. decembra da će izgraditi novu fabriku baterija u Saragosi. Chery International, kineski proizvođač automobila, izabrao je Barselonu kao lokaciju za svoju prvu evropsku proizvodnu fabriku, navodi The Economist.

Španija je, dakle, putokaz kako se Evropa može izvući iz krize – evropskim putem, ne upadajući u desničarenje, ksenofobiju i antikinesko raspoloženje. Otvorena za sve, napreduje brže od drugih, te je MMF predvideo rast od 2,9 odsto za 2025. godinu, opet najveći u evrozoni. Uprkos žalbama zbog preteranog turizma, nezaposlenosti ili visokih cena stanovanja – Španija daje nadu za budućnost. Ne samo Evrope.