Šta je porez na nerealizovanu dobit koji Holandija hoće da uvede?

Donji dom holandskog parlamenta izglasao je prošle nedelje Zakon o stvarnom prinosu u grupi 3, reformu kojom će se rezidenti oporezivati po fiksnoj stopi od 36 odsto na stvarni prinos koji ostvare od štednje i investicija počev od 1. januara 2028. godine.

Ovaj zakon trebalo bi da zameni sistem koji je oporezivao prihode od investicija na osnovu pretpostavljenih prinosa, što je okvir koji je Vrhovni sud Holandije proglasio neustavnim u nizu odluka koje su počele u decembru 2021. godine.

Prema novom režimu, porez se ne primenjuje samo na prihode koji su stvarno primljeni, kao što su kamate, dividende i zakupnine, već i na godišnji porast vrednosti imovine poput akcija, obveznica i kriptovaluta, čak i kada ta imovina nije prodata.

Ako holandski rezident poseduje portfolio akcija čija vrednost poraste za 10.000 evra tokom godine, poreska uprava će taj dobitak na papiru tretirati kao oporezivi prihod, bez obzira na to da li je investitor išta prodao.

Ukoliko bude usvojena, ova mera bi imala veliki obuhvat. Štednja u bankama, kripto imovina, većina akcija i prinosi ostvareni od instrumenata koji nose kamatu, potpadali bi pod ovaj namet.

Nekretnine i akcije u startapovima pratiće drugačija pravila. Za tu imovinu vlada je usvojila pristup oporezivanja kapitalne dobiti, što znači da se porez na porast vrednosti naplaćuje tek kada se imovina proda ili na drugi način otuđi. Redovni prihodi od ove imovine, kao što su uplate zakupnine ili dividende i dalje će se oporezivati godišnje u godini kada su primljeni.

Parlament je takođe odobrio amandman kojim se period revizije zakona skraćuje sa pet na tri godine, sa namerom da se omoguće brže korekcije ukoliko primena naiđe na probleme.

Predstavnici nekoliko stranaka koje su glasale za zakon izjavili su da oporezivanje nerealizovanih dobitaka nije pristup koji preferiraju, ali su podržali zakonsko rešenje jer je prethodni sistem oborio Vrhovni sud Holandije. To je ostavilo vladu bez pravno održivog okvira za oporezivanje prinosa od ulaganja, što je državnu blagajnu koštalo „procenjenih 2,3 milijarde evra godišnje“ izgubljenih prihoda.

Iako još uvek treba da dobije odobrenje Senata pre nego što stupi na snagu, zakon je već izazvao brojne komentare koji uglavnom idu u pravcu neopravdanosti rešenja koje predviđa plaćanje poreza na nešto što nije realizovana dobit, već samo prinos na papiru.

Do sada neviđeno rešenje

Poreski savetnik Miloš Praštalo kaže za Biznis.rs da ovde uopšte nije reč o uobičajenom poreskom postupku i da za takvu praksu nije čuo nikada do sada.

Svodi se, vrlo prosto rečeno, na to da se oporezuje svaka promena cene akcija, ETF-a, kriptovaluta i sva ostala imovina koja potpada pod kapitalne dobitke.

“Dakle svaka promena same cene naviše je poreski događaj na određeni datum. Ako na primer posedujete akcije ili kriptovalute koje niste prodali, već vam samo stoje kod brokera ili kriptoplatforme, oporezovao bi se, po mom shvatanju, svaki rast cene bez obzira što vi niste ništa prodali, odnosno zaradili”, tumači Praštalo nova poreska pravila u najavi.

Smatra da bi se na ovaj način obračun i prijava poreza drastično zakomplikovala. I dalje bi to bili kapitalni dobici i potpadali bi pod isti poreski oblik „ali problem je u tome što se ovakvim potezom birokratija diže iz mrtvih i to sve zajedno može samo da nas uznemiri“.

Eksperiment koji Holandija sebi može da dozvoli

Poreski savetnik Aleksandar Vasić smatra da se u primeni ovog poreskog rešenja javlja problem likvidnosti jer se postavlja pitanje od čega će obveznik da plati porez ukoliko, recimo, kriptovalute kao visoko nestabilna klasa imovine ostvare veliki skok u periodu oporezivanja, ali naredne godine padnu. Obveznik bi platio porez iako na duže staze možda i nema dobitka, odnosno pitanje je od čega bi platio ako ih nije prodavao.

Takođe, može se zamisliti i beg investicija u nepokretnosti koje ne podležu ovakvoj stopi. To bi moglo da dovede do rasta cena nekretnina, pa bi konačno trpeli i bogatiji koji su investirali u akcije i siromašniji zbog više cene osnovne nekretnine.

Vasić smatra da je reč o jednoj vrsti eksperimenta koji Holandija može da priušti, ili bar tako procenjuje, jer ima visoke administrativne kapacitete, poštovanje propisa i jaku srednju klasu koja neće baš tako lako napuštati državu.

“Ako se potez pokaže kao uspešan, ako ukupno bude neutralan i ne dovede do smanjene investicione aktivnosti, onda bi ga mogle primeniti i druge jurisdikcije. Ako propadne – svi su nešto naučili”.

Na pitanje šta bi se dogodilo u slučaju da imovina na kraju obračunskog perioda nije u plusu, već je ulagač na gubitku, Praštalo pretpostavlja da bi se i u tom slučaju podnosila poreska prijava ali da se porez ne bi plaćao.

Poresko rešenje koje Holandija namerava da usvoji je toliko neobično da se naš sagovornik nada da ih u tome neće pratiti nijedna druga država.

“Slovenija je doduše nešto slično predlagala za kripto imovinu, ali zasad taj zakon nije prošao parlament. A imamo primer i Norveške koja je uvela višu stopu poreza za bogate i tim potezom u stvari učinila sebi štetu i slabiji priliv u budžet jer su bogati počeli da napuštaju zemlju i prijavljivali su poreze u drugim državama. To vrlo lako može da se desi i Holandiji”, smatra Praštalo.

Investitori će povući ulaganja

Da li bi Holandiji zbog ovog novog poreza mogao da se desi odliv poreskih obveznika i kapitala pitali smo i investitora Radeta Rakočevića koji smatra da, bez obzira koliko je ovaj predlog odmakao u usvajanju, do njegove primene ipak neće doći.

“Porez na neostvarenu dobit je besmislica. Da se oporezuje nešto što može da padne odmah dan posle kraja godine ili da ljudi čak prodaju imovinu koju imaju da bi mogli da plate taj porez, ne verujem da to može da zaživi”, smatra Rakočević koji je predsednik investicionog komiteta Senzal Global Equity fonda.

Nameru da se uvede ovakvo poresko rešenje vidi u tome što je Holandija do sada imala još gori sistem. Plaćao se fiksni porez, bez obzira na to da li si zarađivao ili ne, pa su hteli sad to tako da uvedu da imaju malo pravedniju opciju, a u stvari nisu razmišljali da je i to faktički neodrživo i užasno teško da se izvede, kaže sagovornik za Biznis.rs.

Praktična računica bi izgledala ovako – ako investitor ima ulaganje od 100.000 evra na berzi i na kraju godine taj ulog naraste na 110.000, poreska obaveza bi iznosila 36 odsto na 10.000 ostvarene dobiti, odnosno 3.600 evra. Bez obzira na to da li se ulog podigne ili ne.

Ali šta ako sledeće godine taj isti ulog padne na 95.000 evra, odnosno investitor je u minusu 5.000 evra u odnosu na početni ulog, ali i dodatnih 3.600 evra koje je platio kao porez?

“To nema smisla i to uopšte nije praksa u svetu za fizička lica, to ne postoji nigde. Praksa u Srbiji je plaćanje 15 odsto poreza na kapitalnu dobit, gde se dobici i gubici koji su realizovani mogu prebiti. A ako držiš 10 godina tu imovinu posle toga ne plaćaš taj porez uopšte. U Hrvatskoj je recimo tri godine taj rok”, kaže Rakočević.

Prema njegovim rečima, Holandija je već nekoliko godina pomerala rok za usvajanje ovog zakona jer je u suprotnosti sa finansijskom logikom da se oporezuje neka dobit koja nije realizovana. „To onda ugrožava postulate cele ekonomije, ne samo tržišta kapitala, i zato mislim da su veće šanse da će oni to da promene ili ponište, bez obzira što je već pred usvajanjem.“

Svakako, reč je o praksi koja nije viđena do sada i njena primena bi dovela do toga da investitori ili povuku svoja ulaganja ili da ne investiraju uopšte, a neki koji imaju puno novca na tržištu bi se verovatno i preselili. Neke države bi od toga svakako profitirale.

Razlog više zašto ga ovaj poreski predlog čudi jeste tradicija po kojoj su Holandija i Amsterdamska berza poznate, kao i stepen razvijenosti, s obzirom da su na tom tlu nastala prva tržišta kapitala.