Transatlantski odnosi u fazi nepredvidivosti

Evropski lideri, koji su se kasno u četvrtak okupili na vanrednom samitu lidera Evropske unije u Briselu, navode da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama u poslednjih nekoliko dana ozbiljno narušeni, nakon niza pretnji američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) u vezi sa Grenlandom, koje su potom naglo povučene i zamenjene nejasnim dogovorom o bezbednosti na Arktiku.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ocenila je da Evropska unija živi u atmosferi potpune nepredvidivosti, gde se stavovi Vašingtona menjaju iz dana u dan. Ipak, kako je naglasila, Evropa nije spremna da se odrekne osam decenija bliskih odnosa sa SAD, prenose mediji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) poručila je da se evropsko jedinstvo i smiren, ali odlučan pristup prema Americi pokazao kao ispravna strategija. Vanredni samit EU, sazvan u kratkom roku, bio je odgovor na Trampovu najavu da će uvesti carine od deset odsto državama koje se protive američkom preuzimanju Grenlanda, autonomne teritorije Danske.

Iako je američki predsednik kasnije odustao od carina, u Briselu su procenili da je šteta već učinjena i da je potrebna šira rasprava o budućnosti transatlantskih odnosa. Danska premijerka Mete Frederiksen naglasila je da evropske zemlje stoje zajedno i da su spremne da štite sopstvene interese. Ona je jasno poručila da suverenitet Danske nad Grenlandom nije predmet pregovora, uz poruku da saradnja sa SAD mora da se odvija bez pritisaka i pretnji.

Istovremeno je potvrđeno da članice NATO podržavaju jače i trajno prisustvo Alijanse na Arktiku. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je da Evropa mora ostati na oprezu i biti spremna da reaguje ukoliko se slične pretnje ponove, dok je nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) pozdravio Trampovo povlačenje, ocenjujući da je time izbegnuta ozbiljna eskalacija.

Uprkos svemu, mnogi evropski lideri i dalje insistiraju da SAD ostanu ključni saveznik. Litvanski predsednik Gitanas Nauseda istakao je da Ameriku i dalje vidi kao najbližeg partnera, dok je poljski premijer Donald Tusk naglasio da odnosi preko Atlantika moraju počivati na uzajamnom poštovanju, a ne na prinudi.

I sam Grenland se oglasio porukom da ne želi da bude predmet geopolitičkog nadmetanja. Premijer te teritorije Jens-Frederik Nilsen rekao je da Grenland želi miran dijalog sa SAD, ali da je njegov suverenitet neprikosnoven. Ako bi morao da bira, poručio je, Grenland ostaje uz Dansku, EU i Nato.

Samit je održan i u senci kritika ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je optužio Evropu za sporost i neodlučnost, upozoravajući da se bez snažnije i ujedinjenije odbrane ne može uvek računati na američku zaštitu. Evropski zvaničnici su odgovorili podsećanjem na ogromna finansijska sredstva i vojnu pomoć koje je EU već uputila Ukrajini, iako priznaju da su odluke često donošene presporo.

Paralelno s tim, Evropski parlament razmatra odmrzavanje procesa ratifikacije trgovinskog sporazuma sa SAD, koji je bio blokiran kao odgovor na Trampove carinske pretnje. Ipak, poruke iz Brisela su da nema mesta opuštanju, jer bi novi pritisci iz Vašingtona mogli brzo uslediti.

Iako je neposredna kriza oko Grenlanda za sada splasnula, evropski lideri sa dozom zabrinutosti posmatraju i Trampovu ideju o formiranju „Odbora za mir“, za koji strahuju da bi mogao da potkopa ulogu Ujedinjenih nacija. EU poručuje da je spremna na saradnju, ali uz jasne rezerve i insistiranje na postojećem međunarodnom poretku.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da EU ima ozbiljne sumnje u pogledu tog tela, ali da je spremna na saradnju u okviru Trampovog mirovnog plana za Gazu. Za sada su od zemalja članica EU samo Mađarska i Bugarska prihvatile poziv da se pridruže tom odboru, dok su Francuska, Švedska, Norveška i Velika Britanija to odbile.