Trgovina poljoprivrednim proizvodima u EU prošle godine vredela 425 milijardi evra

Vrednost ostvarene trgovine poljoprivrednim proizvodima između Evropske unije i ostatka sveta dostigla je 424,7 milijardi evra u 2022. godini, što je za 77,5 milijardi evra više nego 2021. godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

EU je lane izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 229,1 milijardu evra i uvezla 195,6 milijardi evra, čime je ostvaren suficit od 33,5 milijardi evra.

Od 2002. do 2022. godine se trgovina poljoprivrednim proizvodima u EU gotovo utrostručila (sa 141,5 milijardi evra na 424,7 milijardi evra), što odgovara prosečnom godišnjem rastu od gotovo 5,6 odsto. U ovom periodu izvoz je rastao brže (5,9 procenata) od uvoza (5,4 odsto).

Velika Britanija je bila glavni izvozni partner sa udelom od 21 procenta u izvozu poljoprivrednih proizvoda van EU, što odgovara vrednosti od 47,8 milijardi evra.

Slede Sjedinjene Američke Države (13 odsto) sa ostvarenim prometom od 29 milijardi evra, zatim Kina sa 15,2 milijarde evra (sedam procenata), Švajcarska sa 11,5 milijardi evra (pet odsto), Japan sa 8,3 milijarde evra (četiri procenta) i Rusija sa sedam milijardi evra (tri odsto).

Većina uvoza u EU potiče iz Brazila, i to 10 odsto, sa ostvarenom vrednošću od 19,9 milijardi evra, zatim iz Velike Britanije sa 16,4 milijarde evra (osam odsto), i Ukrajine sa 13,1 milijardi evra (sedam odsto).

Uvoz potiče i iz SAD sa ostvarenom vrednošću od 12,3 milijarde evra (šest odsto), Kine sa 10,8 milijardi evra (gotovo šest odsto) i Norveške sa ostvarenom vrednošću 9,3 milijarde evra (pet odsto).

Spoljnotrgovinska razmena agrara u Srbiji veća za petinu

Ukupna spoljnotrgovinska razmena agrara Srbije sa svetom u prošloj godini iznosila je 7,9 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 20,1 procenat u odnosu na 2021. godinu, navodi se u podacima Privredne komore Srbije (PKS). Izvezeno je robe u vrednosti od 4,8 milijardi evra, što čini povećanje od 13,4 odsto u odnosu na rezultate iz 2021. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,3 procenta. Uvezeno je robe u vrednosti od 3,1 milijardi evra, što je za 32 odsto više u odnosu 2021. godinu, sa učešćem od osam procenata u ukupnom robnom uvozu.

Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio je u prošloj godini 1,7 milijardi evra, što je smanjenje od 10,8 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 151,9 procenta, i manja je od pokrivenosti u 2021. godini, kada je iznosila 176,9 odsto.

Prema strukturi izvoza agrara, najzastupljeniji je izvoz voća i povrća sa 24,3 procenta, žitarica sa 20,4 odsto, duvana sa 9,7 procenata i pića sa 8,1 odsto. Najviše se uvozilo voće i povrće (19,4 procenata), potom kafa, kakao, čaj, začini i proizvodi od njih (11,2 odsto) i duvan (9,2 procenta).

EK uvodi restrikcije na uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda

Evropska komisija saopštila je da je odredila restrikcije na uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda do 5. juna, kako bi ublažila problem koji je nastao viškom žitarica u Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj.

Izvršno telo Evropske unije navelo je da tokom tog perioda ukrajinske žitarice mogu biti prodate u bilo kojoj drugoj članici EU, osim u pomenutih pet, koje su se žalile da jeftina cena ukrajinskog žita nanosi štetu njihovim poljoprivrednicima, preneo je Reuters.

EU je ranije olakšala sav uvoz robe iz Ukrajine, kako bi pomogla naporima te zemlje da se odbrani od ruskog napada. Iz EK je naglašeno da proizvodi mogu da nastave sa tranzitom preko navedenih pet zemalja članica EU putem zajedničkog carinskog tranzita u zemlju EU ili van nje.

Mere EK takođe uključuju i paket podrške vredan 100 miliona evra poljoprivrednicima u pet zemalja EU. Iz EK, koja je zadužena za trgovinu unutar EU, saopšteno je i da bi mogao da se dozvoli produžetak restrikcije uvoza žitarica u ovih pet zemalja ukoliko se vanredne okolnosti nastave.