U Grčkoj izglasan zakon o mogućnosti čak 13-časovnog radnog vremena

Grčki poslanici su izglasali zakon kojim je uvedena mogućnost 13-časovnog radnog vremena u privatnom sektoru, što su sindikati i levica osudili kao „pravi Srednji vek“.

Posle dva dana žestoke debate, većina poslanika, posebno onih iz vladajuće desnice, glasala je za taj zakon koji je predložila konzervativna vlada, prenosi Beta.

Zakon predviđa da, uz dodatno plaćanje, zaposleni može da radi i do 13 sati dnevno za jednog poslodavca i to ograničen broj dana godišnje.

Jedna od glavnih opozicionih partija, Siriza (levica), odbila je da učestvuje u glasanju, osuđujući zakon kao „zakonodavnu nakazu, deregulaciju rada koja napada (…) osnovna prava“ radnika, po rečima Hristosa Janulisa, portparola te poslaničke grupe.

U dva navrata, 1. oktobra i u utorak, Grčka je bila delimično paralisana generalnim štrajkom u znak protesta protiv te novine.

Privreda Grčke se oporavila od finansijske krize, ali su plate i dalje male.

Mogućnost 13-časovnog radnog vremena je postojala i ranije, ali samo ako zaposleni ima dva ili više poslova i predstavljala je način da se zaposleni zaštite od prekomernog radnog opterećenja, ali se to sada okreće u svoju suprotnost jer poslodavac može da zahteva i 13 sati rada dnevno, a na radniku je da to „dobrovoljno prihvati“.

Ministarka rada i socijalnog osiguranja Niki Kerameus je u skupštini ponavljala da će to biti dobrovoljno i da nijedan zaposleni neće biti primoran na to i, braneći novi propis, rekla da „sada dajemo (zaposlenom) mogućnost da obavlja dodatni posao za istog poslodavca, bez putovanja, sa 40 odsto većom platom“.

Ona je naglasila da, po njenom mišljenju, „ima radnika koji traže da rade duže“, posebno u turizmu, jednom od glavnih pokretača privrede Grčke, gde leti konobari, hotelsko osoblje i kuvari rade duže od propisanih osam sati.

Zakon u Grčkoj je do sada, uz tih osam sati, dopuštao mogućnošću do tri sata prekovremenog rada.

Kritičari osuđuju značajnu deregulaciju tržišta rada koju je pokrenuo premijer Kirijakos Micotakis otkako je došao na vlast 2019. godine.

„Trinaestočasovni radni dan nije pao s neba“, rekao je Nikos Andrulakis, lider glavne opozicione stranke PASOK (levi centar) i nastavio: „to je najnovija karika u lancu sistematskog ukidanja radničkih prava“.

Ali desničarska stranka Nova demokratija (ND) Kirijakosa Micotakisa istakla je nagli pad nezaposlenosti u Grčkoj za šest godina otkako je on došao na vlast sa 18 na osam odsto.

Lider Sirize Sokratis Famelos smatra da „vlada uspostavlja pravi Srednji vek“.

Uoči glasanja poslanika, ministarka rada je još jednom naglasila da će nova odredba važiti samo do 37 dana godišnje, odnosno oko tri dana mesečno, i biće na dobrovoljnoj osnovi.

Ranije je osudila „obmanjujuću upotrebu termina ’13-časovni radni dan’ “ jer „sugeriše da bi svi radili 13 sati dnevno“.

Zaposleni u privatnom i javnom sektoru dva puta su izašli na ulice da bi osudili „dalje pogoršanje već duboko problematičnog stanja“, kako to opisuje najmoćnija sindikalna organizacija, Grčkoj konfederaciji radnika privatnog sektora (GSEE).

Tvrdi se da mnogi zaposleni neće moći da odbiju da rade 13 sati dnevno „s obzirom na neravnotežu snaga poslodavca i zaposlenog i pojačanu nesigurnost na tržištu rada“.

Štaviše, kontrole Inspektorata rada su slabe, tvrde protivnici promene.

Sindikati takođe smatraju da će pravo na obavezni dnevni odmor od 11 sati biti prekršeno, posebno zbog vremena putovanja do radnog mesta.

U Grčkoj je, po podacima Eurostata, u drugom kvartalu 2025. godine 20,9 odsto zaposlenih starosti od 20 do 64 godine radilo više od 45 sati nedeljno, a u celoj EU takvih je upola manje, sa 10,8 odsto.

Vlada je već uvela mogućnost šestodnevne, umesto uobičajene petodnevne radne nedelje, posebno u slučajevima velike potražnje u sektorima kakav je turizam.